Nikada se ne bih usudila da nekome danas kažem da živi bolje nego ikada, kaže za N1 Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Ona ističe da u Srbiji nemamo investicije koje će da budu motor privrednog razvoja. „Naša lokomotiva ide bez motora, a mi joj pravimo pruge i sedišta“, kaže ona.

Inflacija je prošle godine, po zvaničnoj statistici, bila 15 odsto, a sagovornica N1 podseća da su cene energenata i hrane bile zamrznute.

„Realno, inflacija je bila oko 20 odsto, a plate nisu toliko porasle. Zamislite sada kako li je penzionerima, invalidima i svima koji imaju fiksna primanja, sa tolikom inflacijom i koji sada zaista nemaju od čega da žive, a vi njima preko televizije kažete: Ti danas živiš bolje nego ikada“, kaže Popović.

Ona ističe da se ne bi usudila nikome to danas da kaže.

„Ne bih se usudila, taman da mi od toga zavisi funkcija ili sloboda“, poručuje profesorka.

Bečki institut prognozira Srbiji najmanji rast i najveću inflaciju u regionu

BIZNIS

05. jul 202337

U maju inflacija u Srbiji druga najveća u Evropi, privredni rast može do 2 odsto

BIZNIS

22. jun 202315

Prema njenim rečima, dva su problema „užasna i veća nego bilo gde u regionu“.

„Jedan je što je stopa rasta skoro nula – oko 0,6 ili 0,7 odsto što je, u stvari – stagnacija. A, s druge strane problem je što imamo tu ogromnu inflaciju. Cela  Evropa smanjila je stopu inflacije ispod sedam odsto, pa šest i ide na pet procenata, a ovde je – 15 odsto“, kaže Popović.

Sagovornica N1 komentariše i zvanične izjave da je inflacija u Srbiji „uvezena“.

„Kad prevedemo to na njihove brojeve – uvozna inflacija je bila četiri odsto, a naša 15 odsto, šta je ostatak“, pita profesorka.

I dodaje da je reč o „Vučićevom štampanju para“.

„Za mlade, za plate, pa za mitinge na koje je dovodio pola Srbije“, navodi ona.

Mehanizam štampanja novca

Profesorka upravo na primeru organizovanih mitinga objašnjava princip štampanja novca.

„Neko mora da plati te autobuse, sendviče, benzin – to se plaća sa nekih državnih računa. Kada se ispostavi da postoji minus na tom računu, on se pokriva tako što se štampaju pare. Pokriće za taj novac je samim tim što država odšampa pare i kaže – od danas imamo toliko novca više“, pojašnjava Danica Popović.

A zašto se, onda, ne menja kurs dinara? Zbog dosta velikih i povoljnih stranih direktnih investicija, kaže.

„Ovo je dinarska priča. Imate dva tasa. Na jednom tasu imate više dinara (kada se štampa novac, prim. nov), a na drugom su devize koje su konstantne. Onda dođu strane direktne investicije i izjednače količinu dinara i deviza i kurs je 117 dinara za evro“, objašnjava profesorka.

Problem je, međutim, što ovde imamo – inflaciju.

„Tu, nažalost, najviše gube oni koji žive najgore jer celu platu troše na hranu“, kaže ona.

Usisivač za novac

Dva su načina, kaže, na koje inflacija u jednoj zemlji može da se svede na nivo između tri do pet odsto.

„Jedan je da se poveća referentna kamatna stopa. To vam je kao da ste stavili usisivač u taj novac koji je ubačen i izvučete ga napolje. Imaćete taj uvozni deo inflacije ako je ima, i šta onda isisavate? Sve ono što je ubačeno kao poklon penzioneirma, mladima ili šta je već predsednik rešio da nagradi“, ističe ona.

Drugi način borbe protiv inflacije je povećanje stope privrednog rasta.

„Nije inflacija zato što si ti štampao pare, nego zato što si štampao više nego što ti je privredni rast. Ako je i jedno i drugo poraslo za sedam odsto – tebi je inflacija nula“, kaže Popović i dodaje da taj drugi način, kroz povećanje stope privrednog rasta – ne primenjujemo.

Zašto ne možemo imati viši privredni rast

Viši privredni rast, prema mišljenju profesorke, ne možemo da imamo jer kako kaže „morate imati ljude koji slobodno donose odluke“.

„Ti kad si preduzetnik, moraš imati pravo na greške, da budeš kreativan. Zamislite osobu koja toliko razmišlja u vladi Aleksandra Vučića – nemoguće je da se desi da iko u privredi i državi izabere takvog čoveka – izabraće vlasnika pečenjare ili nekog sličnog. Od takvih ljudi možete da očekujete da vam se raspadne privredni sistem i da sve ode dovraga, ali privredni rast – ne“, kaže profesorka Popović.

S druge strane, dodaje, u privatnom sektoru postoje ljudi koji bi napravili izvanredan rezultat.

„Ali, da jedan deo novca i zasluga pripadne Vučiću i partiji – to pametan svet neće, kad može da ode u Rumuniju koja je u EU, Bugarsku, Sloveniju…“, kaže ona.

Što nam dolaze strane investicije

Strane investicije nam, kaže, dolaze „nažalost, najviše zbog subvencija“.

„Mi njima iz budžeta plaćamo da dođu, a oni donose svoj novac da ulože ovde. Nikakvog rizika za poslovanje nemaju, vladajuća partija će im obezbediti sve što im je potrebno. Ostaće dok dobijaju subvencije. Onog dana kad to nestane, primetili smo već –  nestaju i oni“, kaže profesorka Danica Popović.