Западноафрички гас корак ближе Европи
Двојица афричких лидера, марокански краљ Мухамед Шести и нигеријски председник Мухамед Бухари, и две моћне западне енергетске компаније – британски БП и „Космос” из Даласа (Тексас) – отворили су крајем 2016. готово истовремено нову енергетску мапу Црног континента, од великог значаја и за Европу.
Заједнички именитељ два, у овом тренутку, одвојена пословна плана јесте уверење експерата да су Гвинејски залив и пучина Атлантика јужно од Тенерифа дуж обале западне Африке – приморје новог глобалног енергетског елдорада. У центру новог афричког мегаенергетског плана је гасовод од Нигерије до Марока. У центру нове англосаксонске енергетске иницијативе јесу даља заједничка истраживања гасних налазишта дуж обала Мауританије, Сенегала и Гамбије, у коју је БП спреман да одмах уложи скоро милијарду долара. Први конкретни крупни кораци домаћих и страних актера у баснословном бизнису стратешког значаја за развој неискоришћених привредних потенцијала западне Африке, али и за понуду алтернативног извора снабдевања Европе гасом, мимо Русије, Ирана и других захтевних снабдевача, остварени су у Маракешу у новембру и Лондону у децембру.
Идеја о изградњи 4.000 километара дугог гасовода од југоисточних обала Нигерије у Гвинејском заливу до лука надомак Казабланке и Тангера искрсла је мароканском монарху и нигеријском лидеру на маргинама скупа УН о климатским променама у Маракешу, наводе званични извори у Рабату. Колико 3. децембра, током прве званичне посете краља Мухамеда Шестог Абуџи (са делегацијом која је бројала 300 учесника), две земље потписале су споразум о стратешкој сарадњи који је укључивао и договор о изградњи мегагасовода од ове године. Траса новог мегагасовода одраз је измењених геополитичких услова у том делу света. Наиме, будући да је одавно знано да је Нигерија власник по величини деветих доказаних светских резерви гаса, планови за допремање тог енергента до купаца на Медитерану и даље ковани су и раније, али са Алжиром. Тај пут гаса требало је да пређе Сахару, али је нај… пустиња на свету у међувремену постала незгодан терен за велике трансконтиненталне пројекте. Најновији план да нигеријски гас путује на север – до Марока – предвиђа трасу дуж обала западне Африке, кроз Бенин, Того, Гану, Обалу Слоноваче, Либерију, Сијера Леоне, Гвинеју, Гвинеју Бисао, Гамбију, Сенегал и Мауританију – до Марока.
Најављени мегапројекат „има и интерконтиненталну димензију, будући да ће гасовод на крају бити повезан са енергетским тржиштем Европе, нудећи Европи још једну опцију за снабдевање гасом“, наводи се у саопштењу амбасаде Краљевине Марока у Србији, достављеном на упит „Политике“.
Према до сада познатим детаљима будућег пројекта (међу којима није и његова цена), гасовод Нигерија–Мароко требало би да послужи као „покретач“ бројних привредних пројеката у државама кроз које ће пролазити, почев од енергетске сарадње до пољопривреде. Африка за разлику од других континента има веома танку регионалну трговинску сарадњу (само 17 одсто укупних извозно-увозних послова на Црном континенту остварује се на домаћем терену). У међувремену, Рабат и Абуџа најављују да ће будући гасовод – иначе наставак енергетског коридора који је 2005. изграђен између Нигерије, Бенина, Тогоа и Гане – бити остварен „новом сарадњом ’Итмар капитала’, сувереног инвестиционог фонда Марока и Државног инвестиционог фонда Нигерије“, наводи се у саопштењу мароканске амбасаде у Београду. Учешће евентуалних страних суфинансијера и партнера у овом на први поглед баснословном пројекту за сада се не спомиње.
У међувремену, почетком децембра, на другом крају света, англосаксонски енергетски дует БП–„Космос” договорио се да заједнички наставе са истраживањем и експлоатацијом гаса у атлантском приобаљу западне Африке, северно од Гвинејског залива, тачније у приморју Гамбије, Сенегала и Мауританије, које је тексаска фирма почела почетком миленијума. Две године изван бизниса великих инвестиција у нова енергетска налазишта, БП је овог пута за почетак издвојио 916 милиона долара да на „подводним парцелама“ под концесијом „Космоса” укупне површине 33.000 квадратних километара трага за гасом – и у том делу Африке изгради центар за производњу и паковање течног гаса, до кога ће се сировина превозити подводним гасоводом.
„Овдашња налазишта гаса, укључујући и чувено поље ’Торту’, светског су квалитета. Улазак БП-а у Мауританију и Сенегал је узбудљива стратешка прилика да са ’Космосом’ радимо у басену који израста у ново светско енергетско налазиште“, оценио је Боб Дадли, извршни директор БП-а. Англосаксонски тандем ове године креће са инжењерским пројектовањем задатка на 33.000 квадратних километара западноафричког приморја Атлантика, док ће комплетна финансијска конструкција, према најавама, бити позната 2018.
Ко би све могли бити купци западноафричког гаса на који се сада са једне стране усредсређују две утицајне државе Африке, а са друге моћни западни енергокапитал – још није назначено.
Уколико нигеријско-марокански гасовод у догледној будућности стигне надомак обала енергетски несамосталне Европе – Брисел ће имати озбиљан разлог да преиспита досадашње односе са оним делом Африке којим данас углавном повезује са плимом непозваних економских миграната и екстремиста. (Politika)