Suočavanje sa prošlošću, karakter rata u BiH ali i u državama bivše Jugoslavije, kakve su bile uloge Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana u pokušajima podele Bosne i Hercegovine i zašto o svemu na Balkanu postoje najmanje tri istine, govorili su u emisije Presing N1 Sarajevo profesorka beogradskog Filozofskog fakulteta Dubravka Stojanović, profesor zagrebačkog Filozofskog fakulteta Hrvoje Klasić i stručni saradnik Instituta za istoriju Univerziteta u Sarajevu Edin Omerčić.

Kada bi pitali 10 pravnika šta je građanski rat dobili bi pet različitih odgovora, smatra profesor Klasić i dodaje da se, kada je reč o ratovima u bivšim republikama SFRJ, slaže sa tezom „da ništa nije bilo crno-belo“.

„Hrvatska je ‘90-ih bila u Jugoslaviji, Hrvat je sedeo u Predsedništvu, i mislim da se radilo o građanskom ratu, a onda je usledila agresija Srbije na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, i Hrvatske na BiH. A ljudi kažu nije bio građanski rat jer je bilo pomoći spolja. U kojem to ratu nije bilo pomoći spolja? Pitao sam studente šta je za njih problem građanskog rata i oni si rekli da ako govorimo i građanskom ratu onda ispadamo svi krivi i da se tada ne može naplatiti šteta“, objasnio je Krasić.

Klasić je dodao i da oni koji su protiv toga „da je u pitanju bio građanski rat“ aboliraju domaće stanovništvo jer kako je rekao „ako kažemo da je bila agresija onda samo mogu biti krivi ljudi iz Valjeva, a šta je sa onim iz Banjaluke, Tuzle, Mostara…“?

I profesorka Stojanović smatra da je u pitanju bila „složena situacija“.

“ Ja se slažem sa svim. Deo građana Hrvatske se pobunio protiv vlasti u Zagrebu, slično je bilo i u BiH što ne umanjuje činjenicu da je JNA prešla granicu i krenula u sukobe. To je složena situacija“, rekla je Stojanović.

Profesor Omerčić smatra mislim da je za društvo u Bosni i Hercegovini važnije da krene u dublje istraživanje rata jer se kako je rekao „vrtimo se u krug“, a jedini izlaz iz njega je da dublje istraživanje.

„Svako ko ima internet može pristupiti sajtu Haškog tribunalu. Imate stenograme u kojima Milošević 1993. godine traži da se odštampa 80 milijardi tadašnjih dinara kako bi se pomoglo ‘Srpskoj Krajini’. Koji dokaz treba da je Milošević slao novac? Toga ima toliko da meni nije jasno kako BiH to nije mogla dokazati (kako je propala revizija)“, rekao je Omerčić.

I dok Klasić smatra da je Tuđman u početku govorio o delovima Bosne i Hercegovine kao teritorji Hrvatske i da je zbog pritisaka zapadnih saveznika posle nekog vremena je pormijenio politiku, sa druge strane profesorka Stojanović kaže da Slobodan Milošević „imao jasno iscrtane granice i da se time se ozbiljno bavilo od sredine osamdesetih“.

„Problem Srbije je što je Milošević bio egzekutor, a ta ideja je bila nacrtana mnogo pre njega. U tom smislu je to njega nadživelo i zato je važno da se vratimo na pitanje agresije ili građanskog rata. Ali da je bila samo agresija, Bosna i Hercegovina bi prošla mnogo lakše. Najbolji pokazatelj da istoriju ne pišu pobjednici nego je piše sadašnjost pokazatelj je stanje u Srbiji. Ispada kao da su pobedili četnici u Drugom svjetskom ratu i onda je krenula njihova rehabilitacija, a od partizana se prave loši momci. Mi živimo u jednoj izvrnutoj slici Drugog svetskog rata.“, smatra Stojanović.

Profesor Klasić objašnjava da nije problem u ljudima koji misle da se u Srebrenici, Vukovaru ili Jasenovcu nije ništa dogodilo jer kako je rekao oni neće promijeniti tok istorije.

„Ali oni koji su u stanju negirati prošlost oni su u stanju negirati i u budućnosti, zato se moramo boriti protiv revizionista“, rekao je Klasić.

I profesor Omerčić  smatra da kada se govori o  partizanima ista stvar kao i sa Jugoslavijom, a koja se doživljava kao neka fobija i koja je nepoželjna.

„I sad su ti partizan zaboravljeni borci. Mi danas na Institutu imamo jako malo istraživača koji se bave Drugim svjetskim ratom“, rekao je Omerčić.

Decu treba podučavati, voditi u biblioteke i ne dozvoliti da se prošlost zloupotrebljava, smatraju sagovornici Pressinga.

„Treba osnovati pokret za oslobađanje od prošlosti jer se ona zloupotrebljava da ne vidimo šta se radi u sadašnjosti. Političke elite nam nude “bolju prošlost” jer ne mogu ponuditi bolju budućnost“, zaključila je profesorka Stojanović.

Omerčić smatra da mlade treba edukovati, voditi ih u biblioteke i terati ih da čitaju, a kako bi im pomogli da „neke tradicionalne, patrijarhalne i militante vrijednosti na kojima su zasađena društva odbace“.

“ Nemačka je u nekim stvarima najbolji primer. Nacisti nisu prestali biti nacisti, ali je Nemačka menjala obrazovanje pa su mladi, 20 ili 30 godina kasnije, pitali svoje roditelje gde su bili, nije valjda da su svi protestovali protiv Hitlera. E to mi nismo uradili. Nismo napravili sistem u kojem će naši mladi 30 godina posle rata pitati svoje roditelje gdje su bili u Srebrenici, Vukovaru ili posle Oluje“, zaključio je Klasić.