Bora Čorba je pesmom odlično objasnio Afriku
„Koridor državnih udara u Africi“ i odakle ruska zastava među pučistima u Nigeru
REUTERS/Souleymane Ag Anara NO RESALES. NO ARCHIVESProšlonedeljno vojno preuzimanje vlasti u zapadnoafričkoj državi Nigeru srušilo je poslednju dominu, od Gvineje na zapadu Afrike do Sudana na istoku, koju sada kontrolišu hunte. One su u protekle dve godine, osim u jednom slučaju, došle na vlast pučem.
Kako piše “Njujork tajms”, afrički “pučistički pojas” prostire se na na šest zemalja više od 5.500 kilometara, od čime je postala najduži koridor vojne vladavine na Zemlji.
Poslednji lider koji je pao bio je predsednik Nigera Mohamed Bazum. On je bio američki saveznik. Nestao je u sredu kada su ga njegovi čuvari pritvorili u predsedničkoj palati u glavnom gradu Nijameju. Njegov šef bezbednosti sada tvrdi da upravlja državom.
„Odlučili smo da intervenišemo“, rekao je u televizijskom obraćanju u petak general Abdurahman Čiani (Abdourahmane Tchiani), novi samoimenovani vladar Nigera.
Puč je odmah odjeknuo daleko izvan Nigera, prostrane i osiromašene zemlje u jednom od nasiromašnijih delova sveta. Ovaj prevrat označio je i uključenje alarma među delom afričkih političara zbog najnovijeg udarca demokratiji na kontinentu gde decenije teško stečenog napretka izmiču.
„Afrika je pretrpela ozbiljan neuspeh“, rekao je u petak predsednik Kenije Vilijam Ruto.
POVEZANE VESTI
Za Sjedinjene Države i njihove saveznike, puč je pokrenuo hitna pitanja o borbi protiv islamističkih militanata u Sahelu, granične zone između pustinje Sahare na severu i plodnije regije Sudan gde grupe povezane sa Al Kaidom i Islamskom državom rastu alarmantnom brzinom, krećući se od pustinje ka moru.
Veliki deo Sahela se na jugu se preklapa sa novoformiranim afričkim pojasom puča od obale do obale.
„Veoma sam zabrinut da će se Sahelska Afrika istopiti“, rekao je Pol Kolijer, profesor ekonomije i javne politike na Oksfordskoj školi vlade Blavatnik.
Džihadističko nasilje i američka vojska
Sahel je nadmašio Bliski istok i južnu Aziju i postao globalni epicentar džihadističkog nasilja, čineći 43 odsto od 6.701 smrtnih slučajeva u 2022. godini, u odnosu na jedan odsto iz 2007. godine, kako je navedeno u „Globalnom indeksu terorizma“, godišnjoj studiji „Instituta za ekonomiju i mir“.
Do prošle nedelje, Niger je bio kamen temeljac regionalne strategije Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Najmanje 1.100 američkih vojnika stacionirano je u zemlji, gde je američka vojska izgradila baze bespilotnih letelica u Nijameju i severnom gradu Agadezu, od kojih je jedna plaćena 110 miliona dolara. Sada je sve to u opasnosti.
Državni sekretar SAD Entoni Blinken, govoreći na konferenciji za novinare u Australiji, upozorio je da bi Sjedinjene Države mogle da prekinu svoju finansijsku podršku i bezbednosnu saradnju sa Nigerom ako Muhamed Bazum ne bude vraćen na mesto predsednika. Iako zvaničnici kažu da bi Sjedinjene Države oklevale da idu tako daleko, gospodin Blinken je bio nedvosmislen.
„Veoma značajna pomoć koju pružamo – koja pravi materijalnu razliku u životima naroda Nigera – očigledno je ugrožena i mi smo to saopštili što je moguće jasnije onima koji su odgovorni za narušavanje ustavnog poretka“, rekao je on.
Ruske zastave
Ruske zastave kojima su pristalice puča vijorile u Nijameju prošle nedelje već su viđene u sličnim scenama nakon državnog udara u susednoj Burkini Faso prošle godine, navodi Njujork tajms.
Ipak, kako kažu analitičari, zastave ne znače da je Kremlj stajao iza puča, ali one simbolizuju kako se Rusija poslednjih godina pozicionirala kao nosilac antizapadnih, a posebno antifrancuskih osećanja u ovom delu Afrike.
Ruski predsednik Vladimir Putin pokušao je da iskoristi taj jaz na prošlonedeljnom samitu „Rusija – Afrika“ u Sankt Peterburgu, gde je predložio da se afričke zemlje oslobode od „kolonijalizma i neokolonijalizma“ — čak i kada su Vagnerovi plaćenici iz Rusije eksploatisali afričko zlato i dijamante i počinili zločine nad civilima.
Državni udar – poslovna prilika
Za Vagnerovog živopisnog šefa, Jevgenija Prigožina, izvođenje državnih udara je poslovna prilika. Njegove snage već otvoreno deluju u u pojasu puča u Maliju i Sudanu, kao I u obližnjoj Centralnoafričkoj Republici i Libiji.
Lebdeći na marginama samita u Sankt Peterburgu prošle nedelje, Prigožin je pohvalio državni udar u Nigeru, a zatim predložio slanje sopstvenih naoružanih boraca u pomoć.
Ako je pučistički pojas postao scena geopolitičkog manevrisanja, sami državni udari su ukorenjeni u eksplozivnoj mešavini lokalnih faktora, kažu stručnjaci.
POVEZANE VESTI
U Gvineji, vođe državnog udara opravdavali su svoje postupke navodeći gnev javnosti zbog široko rasprostranjene korupcije; u Maliju i Burkini Faso, tvrdili su da imaju odgovor na plimu islamističke militantnosti koja muči njihove zemlje.
U stvari, pobunjeničko nasilje se proširilo pod vojnom huntom, ubrzavajući spiralu nestabilnosti.
U Burkini Faso, napadi koji su nekada bili ograničeni na sever zemlje poslednjih meseci su se približili glavnom gradu. U Maliju, gde je vojska zamenila 5.000 francuskih vojnika sa oko 1.000 Vagnerovih plaćenika, broj civilnih žrtava je skočio, premainfrmacija iz „Projekta podataka o lokaciji i događajima oružanog sukoba“.
Slabe države, natalitet veliki
Svuda su slabe države faktor. Sahel ima neke od najsiromašnijih zemalja na svetu i najveću stopu nataliteta. U Nigeru, gde prosečna žena ima sedmoro dece, je na vrhu te liste. Njihova rastuća populacija frustriranih mladih ljudi bez posla povećava redove pobunjenika.
Omladina se pojavljuje i među pučistima. Većinu nedavnih preuzimanja predvodili su muškarci u svojim 30-im ili ranim 40-im, na kontinentu gde je prosečan lider u svojim 60-im. Kapetan Ibrahim Traore, koji je imao samo 34 godine kada je preuzeo vlast u Burkini Faso prošle godine, najmlađi je šef države na svetu.
Blizu 100 uspešnih pučeva u Africi
Afričke zemlje su doživele 98 uspešnih pučeva od 1952. godine, navodi se u nedavnom izvještaju Ujedinjenih nacija o državnim udarima u Africi. Džonatan Pauel, vanredni profesor na Univerzitetu Centralne Floride, rekao je da se najviše državnih udara dogodilo u Sudanu, gde je poslednje preuzimanje vlasti 2021. pokrenulo eksplozivnu vojnu sukob koja je nedavno prerasla u rat punog razmera.
Niger je izgledao drugačije
Uprkos dugoj istoriji državnih udara, činilo se da je nacija od 25 miliona ljudi kojom dominira pustinja na putu stabilnosti pod Muhamedom Bazumom, koji je izabran za predsednika 2021. godine.
On je napredovao protiv militanata, izgleda da je uživao i podršku oružanih snaga i bio slavljen od strane uticajnih zapadnjaka. Na sceni sa Bilom Gejtsom i Melindom Frenč Gejts na razgovoru prošlog oktobra, nasmejani gospodin Bazum je predstavljen kao “rodni ratnik” za promovisanje obrazovanja devojčica i smanjenje nataliteta.
Ali onda se, kako kaže doktor Isak Suare, autor knjige o državnim udarima u zapadnoj Africi, desio lični sukob sa sa šefom predsedničke garde, generalom Čianijem, koji je pokrenuo prošlonedeljnu pobunu.
„Ponekad, državni udari jednostavno dođu kao lastavice. Postoji efekat zaraze. Vidite kako su vaše kolege u susednim zemljama srušile civile, a sada vam je crveni tepih pod nogama. I ti želiš isto“, zaključio je doktor Suare.
