ERDOGAN: Ako nas EU ne želi, opušteni smo

Većina Turaka, rekao je šef turske države, „više ne želi EU“ i veruje da je njen pristup prema Turskoj „neiskren“ * U Turskoj je ugašeno 160 medijskih kuća, dok je 2.500 novinara ili medijskih radnika otpušteno

Ako Evropska unija ne može da prihvati Tursku kao svoju državu-članicu, Ankara će to smatrati „utešnim“, rekao je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.

Govoreći za Bi-Bi-Si, Erdogan je naglasio da „Turska može sama da stane na svoje noge“. „Ako EU otvoreno kaže ‘nećemo moći da prihvatimo Tursku u EU’, to će biti utešno za nas. Evropska unija nije za nas od suštinskog značaja. Opušteni smo“, rekao je Erdogan.

Većina Turaka, objasnio je turski predsednik, „više ne želi EU“ i veruje da je njen pristup prema Turskoj „neiskren“. „Uprkos svemu ovome, mi ćemo još malo i dalje biti iskreni sa EU“, napomenuo je Erdogan.

On je takođe negirao da je u zemlji iza rešetaka stavljeno 150 novinara, tvrdeći da je u zatvoru samo dvoje ljudi s pres karticama. „Trenutno su u zatvoru samo dva prava novinara“, tvrdi Erdogan i dodaje da u njegovoj zemlji „niko nije u zatvoru zbog novinarstva“. Turski predsednik je naglasio da su se njegovi protivnici „infiltrirali u sudstvo, vojsku, policiju i medije“. Bi-Bi-Si podseća da je u Turskoj ugašeno 160 medijskih kuća, dok je 2.500 novinara ili medijskih radnika otpušteno. Komitet za zaštitu novinara je saopštio da Tursku smatra najvećim tamničarem novinara na svetu.

U međuvremenu, Turska je produžila pritvor lokalnom direktoru Amnesti internešenela Idilu Eseru i još devetoro ljudi. Eser je sa još sedmoro aktivista za ljudska prava uhapšen 5. jula na radionici o digitalnom upravljanju bezbednošću i informacijama. Tom prilikom je uhapšeno i dvoje stranih predavača. NJih desetoro je optuženo da su pripadnici „naoružane terorističke organizacije“ mada Amnesti tvrdi da se ne zna o kojoj je organizaciji reč. Prema pisanju Bi-Bi-Sija, njihovo pritvaranje je „alarmiralo“ međunarodnu zajednicu.

Turski predsednik je za Bi-Bi-Si govorio uoči godišnjice pokušaja vojnog puča 15. jula. Najmanje je 260 ljudi ubijeno kada su odmetnuti vojnici bacili bombe na zgrade Vlade i tenkovima krenuli na civile. Od tada je u većem delu zemlje na snazi vanredno stanje. Više od 50.000 ljudi je uhapšeno, a 140.000 je otpušteno ili suspendovano na radnim mestima zbog sumnje da imaju veze sa islamskim sveštenikom Fetulahom Gulenom, koji je u Sjedinjenim Državama. Gulen (79) negira optužbe turskih vlasti da je on organizovao propali puč. Erdogan, međutim, traži njegovo izručenje iz SAD.
Gulen, čiji pokret turske vlasti smatraju terorističkom organizacijom, rekao je za Rojters da ako „SAD smatraju prikladnim da ga izruče, otići će (u Tursku)“. On je odbacio tvrdnje Ankare da pokušava da pobegne u Kanadu.

Kada je reč o podršci Turske Kataru, kojem su najmoćniji arapski susedi uveli sankcije, optužujući ga da podržava terorizam, Erdogan je rekao da njegova zemlja želi da promoviše „dijalog i mir“ u regionu Persijskog zaliva. „Turska nikada nije za to da muslimani ubijaju muslimane u ovom regionu“, dodao je turski predsednik. Jedan od uslova koje su četiri arapske zemlje postavile Kataru da bi mu ukinule sankcije jeste zatvaranje turske baze. Erdogan je na taj zahtev reagovao slanjem dodatnog vojnog osoblja u Katar. (Danas)