Sprečiti kraj Evrope

Oland je upozorio da se danas ne govori o više ili manje Evrope, već o njenoj afirmaciji ili kraju. Većina poslanika ispratilo je njegove reči aplauzom, ali je iz klupa u kojima
sede evroskeptici bilo i negodovanja.

Kraj Evrope značio bi povratak na nacionalne granice, kraj zajedničkih politika i napuštanje evra, rekao je Oland i dodao da je neophodno da se radi na federaciji nacionalnih
država.

Ovo je trenutak kada moramo krenuti dalje, jer ako to ne uradimo, nećemo se zaustaviti na sadašnjim pozicijama, nego ćemo krenuti unazad, kazao je Oland.

Merkel je ocenila da su članice Evropske unije jače zajedno nego odvojeno, o čemu, kako je istakla, najbolje svedoči dužnička kriza u kojoj je osigurano jedinstvo evrozone.

Uprkos strahu da će čevršće integracije u okviru Evropske unije smanjiti naše raznolikosti, one se samo dodatno obogaćuju, rekla je Merkel.

Govoreći o izbegličkoj krizi, koja je dovela do otvorenih neslaganja i sukoba u Evropskoj uniji, nemačka kancelarka je istakla da je neophodno pozabaviti se uzrocima migracija, a
pre svega ratom u Siriji.

Dodala je da izbeglice ne smeju da se tretiraju kao bezlična masa, već kao pojedinci, pri čemu se moraju poštovati najviši standardi zaštite ljudskih prava.

Odgovor na sve izazove pred kojima se nalazimo je naše jedinstvo i zajednički stavovi. Nemačka i Francuska su spremne na to, kazala je Merkel.

Ona je kritikovala Dablinski sporazum, koji predviđa da zahtev za odobravanje azila mora da se razmatra u prvoj državi Evropske unije u koju izbeglica uđe i smatra da je
Evropi neophodan novi dogovor, koji bi omogućio pravedniju
raspodelu migranata.

Šefovi poslaničkih klubova su uglavnom pozdravili nastup Merkel i Olanda, ali je bilo i suprotnih mišljenja.

Marin Le Pen je žestoko kritikovala njihove pozive na čvršće integracije, a Olanda je oslovila sa „gospodine
vicekancelaru“, uz ocenu da je pod njegovim vođstvom Francuska podređena nemačkom diktatu, preneo je Index. (Danas)