„Čovek oseti potrebu da na neki način doprinese. Ja više volim da doprinesem na ovaj način, nego da izađem na binu i pričam, jer nije isto kada ja izađem na binu i onaj ko nije svakodnevno na bini. Ja kada sam na bini, to je ipak neka predstava. I ljudi bi očekivali da to bude neki skeč ili imitacija… Mene to ne interesuje. Ovo je jedna ozbiljna lična poruka koja je stav, koju sam hteo da prenesem ljudima“, kazao je Ljubičić.

Ocenjuje da je do protesta došlo nakon što je „moralo da se desi nešto što je globalno pogodilo sve, i one koje su za vlast, i one koje su opozicija, i sve one koji su neopredeljeni“.

„Tragedije iz trećeg i petog maja su nešto potpuno neočekivano. Nadam se da je to nešto što se nikada neće ponoviti. Nažalost, u svetu se to ponavlja redovno. Ali,, to su toliko duboke tragedije koje su odraz dubokog društvenog propadanja, da je tako nešto bilo i za očekivati. Možda ne u tom obliku, ali imam tu teoriju da će ovu i ovakvu vlast načeti i razmrdati, a možda i srušiti na izborima, a ko zna i na kakve druge načine, nešto potpuno neočekivano. Ovo je nešto potpuno neočekivano. Ne znam da li je to trenutak kada će se promeniti vlast, ne znam ni šta će se sve promeniti, ali se nadam da će većina onih zahteva biti ispunjena“, rekao je Ljubičić piše N1.

Dodaje da oni koji misle da nama vlast deli puteve, penzije i plate, „ne znaju ništa“.

Međutim, navodi i da ima i onih koji shvataju da je bilo koja vlast u službi naroda, da je ona „sluga naroda i da je ona plaćenik naroda“.

„Vlast je angažovana da operacionalizuje, organizuje i koordinira infrastrukturu, politički i javni život. I da ga usmeri. Kakva vlast, takvo i usmerenje… Oni koji to ne shvataju, neće izvuči nikakve pouke iz ovoga. Ali, mislim da se neke pouke dešavaju. Pomeraju se stvari. Meni govori u prilog i to što se broj gradova gde se protesti protiv nasilja dešavaju – povećava. To zvuči dobro, i treba se nadati da će taj broj rasti, a da neće padati“, poručuje Ljubičić.

Odgovarajući na pitanje da ako bi sada spremao predstavu za Indeksovo pozorište, da li bi je pravio o Skupštini Srbije, kaže: „Da je Indeksovo pozorište postojalo u trenutku kada se pojavio Veliki brat, kao prvi rijaliti, radila bi se predstava Veliki brat. Ekipa koja je ostala u Indeksovom pozorištu je napravila tu predstavu, zvala se u ‘U kući velikog blata’, ali mi se čini da to nisu uradili na način na koji je trebalo uraditi. A to pričam jer je prva rijaliti forma bila devedesetih godina višestranačka skupština. To je taj rijaliti koji opstaje i do dana današnjeg. Isti ljudi iste stvari rade… A danas je to (Skupština) prevazišla i rijaliti. Danas imamo medijsko nasilje iz koga se grana i izlaze sva druga nasilja“.