Rajko Grlić: Jugoslovenska kinematografija nikad nije ni postojala
Obraćajući se mladim ljudima, studentima iz čitavog regiona koji su tokom vikenda pohodili sjajan festival „Nakultiviši se!“, u Dorćol platzu čuveni hrvatski reditelj Rajko Grlić, koji ovde snima filmove, a uglavnom živi i predaje u Americi, na samom početku je na neki način razbio mit o velikoj i organizovanoj jugoslovenskoj kinematografiji.
– Bila su druga vremena, bila je druga država, bila je druga kinematografija. Ali nije zapravo nikada postojala jugoslovenska kinematografija, postojale su republičke kinematografije, ali i to su bili sumnjivi nazivi. Postojale su kinematografije Žike Pavlovića, Dušana Makavejeva, Boštjana Hladnika, postojale su individualne kinematografije. Za kinematografiju je potrebno da neko ima plan, ideju, da zna šta će, a to nikada nije bilo. Ni onda ni danas. To je bio zbir autorskih pokušaja da ispričamo neke priče i da imamo neki kontinuitet.
On je dodao da je tada verovatno s jedne strane bilo lakše baviti se filmom, jer je odnos prema pravljenju filmova bio ozbiljniji. Filmovi su se, kako kaže, tada pravili za bioskope i publiku.
– Film se pažljivije pravio, dok se danas, kad to liči na rijaliti šou, olako to sve snima. Ogromna razlika je i u tome da se jugoslovenski film radio za bioskope, za publiku. Verovalo se, a ja verujem i danas, da u tom trouglu između nas koji pravimo film treba da bude i treća strana, a to je publika. Ja ne verujem u takozvane art filmove, samo za autora i dva prijatelja. Kad već potrošim četiri godine na jednom filmu, onda treba da bude puno onih s kim pričamo. Mi smo pričači, a s druge strane treba da bude neko ko to sluša. Ako nema toga, mislim da je sve besmisleno – naglasio je Grlić. (Blic)