PEVAO SAM SVIMA I TEK ĆU PEVATI, I TRAMPU AKO TREBA! Kako Dačić objašnjava blamiranje s Erdoganom!
Put kojim idemo posut je trnjem sa stalnom opasnošću da se na neki ubodemo, bude tu i pokoja ruža, čisto da nam zamiriše i da nas ohrabri da nastavimo dalje
„Nije teško uništiti državu, teško ju je postaviti na čvrste noge“, baš tom Pindarovom rečenicom krenuli smo pre 100 dana u mukotrpan rad kako bismo našu Srbiju posle dužeg vremena izveli na pravi put.
Uz Espreso aplikaciju ni jedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
I dok danas za svojim radnim stolom pravim planove svog ministarstva kako da nastavimo da bijemo bitke koje nas čekaju, za trenutak sam sklonio pogled sa hartije i prisetio se kako smo puni elana onomad položili zakletvu, izljubili jedan drugog i krenuli u boj zvani „bolji život za sve građane“.
Mnogo toga je urađeno, mnogo toga i nije, ali je krenulo s mrtve tačke. Put kojim idemo posut je trnjem sa stalnom opasnošću da se na neki ubodemo, bude tu i pokoja ruža, čisto da nam zamiriše i da nas ohrabri da nastavimo dalje.
Niko nije bio ponosniji od mene kada je stigla vest da samoproklamovana republika Kosovo odustaje od zahteva za članstvo u Unesku. Pao mi je kamen sa srca težine Dečana i Zočišta, ponovo sam video Gračanicu u punom sjaju i znao da su naše svetinje na Kosovu ostale na sigurnom i da ih dušmani nisu uzeli. Mnogo znoja smo prolili predsednik Vučić i ja kako bismo ubedili naše prijatelje u svetu zašto je opasno dozvoliti Pacoliju, Haradinaju i Tačiju da uđu u Unesko, a čak smo i neke koji na prošlom glasanju podigoše ruku za prijem Prištine u tu značajnu međunarodnu organizaciju ubedili da ovog puta glasaju protiv. (Espreso)
