Novo „makedonsko proleće”
Politička kriza u Makedoniji se opet razbuktala. Neposredan povod za najnovije nemire je odluka predsednika države Đorđa Ivanova da se obustave postupci protiv svih predstavnika vlasti i opozicije u aferi „Prisluškivanje“. Koreni protesta su, medjutim, neuporedovo ozbiljniji i zapravo su rezultat višegodišnjih „sudara” vlasti i opozicije. Kriza je veoma ozbiljna i, ukoliko opozicija bude, kao što je najavila, bojkotovala parlamentarne izbore zakazane za početak juna, biće još produbljena, što preti da Makedoniju gurne u totalni haos
Gotovo godinu dana je proteklo otkako se dugogodišnja politička raspolućenost Makedonije izlila na ulice, pretvarajući figurativnu blokadu zemlje u fizički klinč pristalica i protivnika vlasti. Antivladine demonstracije i kontramitinzi, povređeni građani i policajci, uzajamne optužbe najvećih stranaka – sve to je prestalo tek nakon nekoliko meseci mučnih pregovora pod neskrivenim pritiscima stranih sila. Sporazum iz Pržina trebalo je da obezbedi demontiranje mehanizama kojima je premijer Nikola Gruevski, kako mu se stavlja na teret, kupovao i iznuđivao glasove, nameštao sudske procese, prisluškivao 20.000 ljudi i apsolutistički vladao državom. Nakon toga bi Makedonci na biralištima, pod uslovima poštenim prema svim partijama, izabrali onu za koju žele da im upravlja u naredne četiri godine.
Danas, građani su opet preplavili ulicama, povređeni na demonstracijama preneseni su u bolničke krevete, političari se prepiru na sav glas, stranci pritiskaju, dok su izbori, koji je trebalo da zemlju napokon izvedu iz krize, zakazani ali glavna opoziciona partija odbija da na njih izađe jer, kako tvrdi, mehanizmi kojima Gruevski onemogućava slobodno izjašnjavanje Makedonaca nisu poništeni.
Ni period tokom kojeg je prelazna vlada, u kojoj je sedela i opozicija, trebalo da prečisti biračke spiskove i preduzme razne mere ne bi li pripremila poštene izbore nije proticao glatko. Opozicija je već neko vreme upozoravala da će 5. jun, datum utanačen nakon prvobitno određenog 24. aprila, biti preran za izbore jer kadrovi Gruevskog blokiraju nužne promene. Dva i po meseca pred izbore tek je ustanovljeno da je na glasačkom spisku sporna čak šestina imena, njih 310.000. Specijalnom tužilaštvu, formiranom da bi utvrdilo istinu oko masovnog prisluškivanja i drugih afera, jedva je omogućeno da angažuje sve nužne kadrove i počne s radom.
Konačnu eskalaciju i negodovanje, makar prividno, svih strana izazvala je odluka predsednika Đorđa Ivanova da abolira sve političare, i u vlasti i u opoziciji, protiv kojih su pokrenuti krivični postupci. Ni to nakaradno solomonsko rešenje za afere koje su u suštini makedonske krize nije bilo neočekivano, jer ustavni sud je nedavno dao Ivanovu mogućnost da to učini. (Politika)