уторак, 20 фебруара, 2024
vesti online

ERDOGAN UDARIO NA KURDE Turski predsednik sklopio kontroverzan sporazum sa SAD

Turska je 24. jula, posle dugog natezanja, konačno dozvolila američkim snagama da koriste njenu vojnu bazu Inčirlik za vazdušne napade na položaje Islamske države. Ipak, tursko „da“ nije došlo besplatno, a veliki ceh platiće Kurdi.

Napada Kurde: Tajip Erdogan

Predsednik Turske Tajip Erdogan zabrinutiji je za brojnu kurdsku manjinu, koja čini 13 posto ukupnog stanovništva Turske, nego za Islamsku državu.

 

Odobrivši Amerikancima pristup vojnoj bazi Inčirlik, Erdogan je izdejstvovao veću slobodu za napade na Kurde u Iraku, sa kojima je Turska počela odmah po postizanju dogovora sa SAD.

 

Turska je počela sa vazdušnim napadima na položaje Islamske države u Siriji, ali i na Radničku pariju Kurdistana u severnom Iraku.

U Turskoj živi oko 11 miliona Kurda

Teroristi ili borci za slobodu?

Radnička partija Kurdistana je separatistička organizacija inspirisana marksizmom, koja za cilj ima stvaranje države Kurdistan, na prostoru oblasti na Bliskom istoku koja je pretežno naseljena Kurdima. Podeljena između Turske, Iraka, Irana i Sirije, oblast obuhvata između 190.000 km² i 390.000 km², a u njoj živi između 35.000.000 i 40.000.000 stanovnika.  Turska, SAD i EU proglasili su Radničku partiju terorističkom organizacijom. Sukobi RPK u Turske počeli su 1984. godine, a do sada je u njima sradalo više od 30 hiljada ljudi.

Takođe, turske snage bezbednosti takođe su uhapsile veliki broj lica za koje se smatrad a su „povezani sa terorizmom“. Zajedničko im je da su skoro svi Kurdi, članovi Radničke partije.

 

Ovakav potez Tajipa Erdogana, da naredi napade na Kurde, koje smatra ostrašćenim neprijateljima turske države, može se okarakterisati kao rizičan.

 

Naime, junski izbori su prvi još od 2002. godine na kojima Erdoganova Partija pravde i razvoja nije osvojila apsolutnu većinu. Možda i najveći krivac za to jeste prokurdska Narodna demokratska partija (NDP), koja je osvojila čak 80 poslaničkih mesta u parlamentu, čime je postala prva kurdska stranka koja je ušla u parlament Turske.

 

Uspeh ove partije limitirao je Erdoganove političke ambicije. Pritom, rezultat NDP doveo je do razdora u parlamentu, s obzirom da nijedna partija nema apsolutnu većinu, a razgovori o koaliciji su i dalje u ćorsokaku.

 

Odluka o napadu na položaje Kurda može vrlo lako izazvati veliko nezadovoljstvo među kurdskom populacijom koja živi u Turskoj, a broji oko 11 miliona stanovnika. (Blic)