Десет „гиганата” годишње поједу до три милијарде динара
Десет неприватизованих предузећа годишње државну касу кошта до три милијарде динара, показује најновија анализа Фискалног савета. То су: „Симпо”, „Галеника”, ПКБ, „Икарбус”, „Јумко”, „Трајал”, ФАП, „Икарбус”, РТБ „Бор” и „Петрохемија”. Нека од њих опстају искључиво захваљујући буџетском новцу и кредитима Фонда за развој. Како је пре неколико дана истакао Владимир Вучковић, члан Фискалног савета, ове фирме користе Фонд за развој, само као проточни бојлер путем кога влада сипа новац у неприватизована предузећа. На овај начин годишње се овим предузећима да између две и три милијарде динара.
Врло често ове фирме послују и на рачун других државних компанија.
Тако „Галеника”, којој држава поново покушава да нађе власника, годинама није плаћала гас. Само у 2016. години неплаћени рачуни „Србијагасу” износили су више од 400 милиона динара. Тиме је укупан дуг ове компаније према „Србијагасу” достигао четири милијарде динара.
„Уколико можда ’Галеника’ не буде приватизована, стечај остаје као једина опција”, наводи се у анализи Фискалног савета.
У овом документу наведен је и пример ПКБ-а, који ишчекује нови модел приватизације и такође не плаћа рачуне за струју. Само у првих седам месеци ове године овај пољопривредни комбинат ЕПС-у није платио 60 милиона динара. Укупан дуг ПКБ-а према овој фирми тиме је достигао 400 милиона динара. Од Фонда за развој ово предузеће је у последње две године добило по 150 милиона динара.
Врањски „Симпо” већ неколико година добија велики новац из Фонда за развој, али и даље послује са губитком. Према рачуници Фискалног савета по том основу ова компанија добила је око 900 милиона динара. Истовремено, за две године пословања „Симпо” је направио дуг од око милијарду динара.
„Годинама се најављује приватизација, а у међувремену
предузеће нереформисано опстаје као холдинг који је састављен од матичног предузеће и још 17 зависних компанија, у коме готово сви делови бележе губитак у пословању”, пише у извештају савета.
Још једна компанија из Врања на списку је ЕПС-ових дужника. Реч је о „Јумку” који је само у току ове године направио дуг за струју већи од 60 милиона динара.
И компанија „Икарбус” је и 2016. годину завршила са губитком. Уколико се остваре наговештаји да кинески инвеститор приватизује предузеће, то би било једино одрживо
решење за ово предузеће, наводи се у анализи. Када је реч о „Ласти”, позитивно је то што је ова компанија потписала десетогодишњи уговор за приградски превоз с Градом
Београдом. Ово предузеће је један од превозника у овом послу који вреди 230 милиона евра.
Два велика предузећа РТБ „Бор и „Петрохемија” бележе позитивне текуће резултате, али проналажење стратешког партнера не сме да се одлаже, додаје се. Профитабилно пословање омогућило им је кретање цена сировина на међународном тржишту, али то не значи да ове две компаније могу да опстану у позитивној зони пословања без реструктурирања и великих инвестиција.
РТБ „Бор” ове године има боље резултате пословања захваљујући повећању цене бакра и већој производњи. Цена ове сировине континуирано расте од октобра 2016. године када је износила око 4.700 долара. Средином септембра достигла је 6.800 долара. Уз то, на успешније пословање утиче и то што ће количине произведеног бакра у 2017. бити веће него у претходним годинама, јер нова топионица практично тек сада ради пуним капацитетом, пише у овој анализи.
„Раст цене и произведених количина бакра повећаће пословне приходе РТБ ’Бора’ 20 до 30 одсто у односу на 2016, што би омогућило остваривање пословног добитка од око седам милијарди динара”, процена је Фискалног савета.
У анализи је, ипак, напоменуто, да раст цена бакра
краткорочно смањује финансијске притиске на предузеће и буџет, али се тиме не умањује нужност реформисања и приватизације предузећа.
„Не треба губити из вида честе, бурне и непредвидиве промене цене овог берзанског производа, па и могућност да се поново преокрене тренд цене бакра. То би РТБ ’Бор’ поново вратило у зону губитка”, наводи се.
Потребне инвестиције у РТБ „Бору” мере се стотинама милиона евра, сматрају аутори ове анализе. Они упозоравају да нису спроведене ни најосновније предвиђене краткорочне мере, као што је смањење броја запослених или промена менаџмента.
„Петрохемија” и у 2017. послује позитивно и редовно измирује обавезе према „Србијагасу”, захваљујући ниској цени енергената. Али ови трендови могу да се преокрену. Према релевантним проценама већ крајем следеће године када би претио ризик да „Петрохемија” поново почне да послује с губитком, упозоравају у Фискалном савету. (Politika)