Tito obećao Kosovo Albaniji

Šta otkrivaju dokumenti iz naših i ruskih arhivskih fondova – Kardelj rekao Staljinu 1947. godine: Mi mislimo da Tirani ustupimo tu teritoriju. Staljin: Kako je tako primitivan narod uspeo da ovlada Kosovom

Međutim, zajedničkim poduhvatom naših i ruskih arhivista, pre neku godinu, publikovan je „Zbornik dokumenata o jugoslovensko-sovjetskim odnosima 1945-1956“. U ovom izdanju objavljeno je nekoliko stotina, našim istraživačima uglavnom nedostupnih dokumenata, koji otkrivaju novu dimenziju složenih odnose između dve bivše zemlje. Naročito na periodu koji je kod nas odomaćen pod nazivima „Informbiro“ ili „četrdeset i osma“.

Publikovana dokumenta iz jugoslovenskih i ruskih fondova omogućavaju i objektivno sagledavanje ne samo kompleksnih odnosa SFRJ i SSSR-a, već i pogleda na mnoga unutrašnja pitanja u Jugoslaviji i planove Titovog režima, naročito oko sudbine Kosova, najbolnije tačke Srbije.

POSEBNU pažnju u Zborniku privlači stenogram razgovora koji su u Moskvi, 19. aprila 1947. godine, vodili sa Staljinom i Vjačeslavom Molotovom – Edvard Kardelj, Stanoje Simić i Vladimir Popović. Sastanak je uglavnom bio posvećen privrednoj saradnji, ali je Staljin u jednom trenutku pokazao interesovanje za broj Slovenaca, Srba, Makedonaca i Crnogoraca u Jugolaviji. Na dnevni red su došli i Albanci:

Staljin: – A kako ide s Albancima? Hodža se nešto žalio na vaše političke savetnike u njihovoj armiji, kao da oni slabe disciplinu, što li?

Kardelj: – To je za nas novo. Nama o tome nisu ništa govorili.

Staljin: – Kakvog su porekla Albanci?

Kardelj: – Oni su potomci Ilira.

Staljin: – Sećam se da mi je Tito govorio da su oni srodni sa Baskima.

Kardelj: – Da, to je tačno.

* Enver Hodža i Tito

Simić: – Po nekim znacima izgleda da su Albanci najstariji narod na Balkanskom poluostrvu. Po nekim rečima da se zaključiti da je njihov jezik stariji od grčkog. Objašnjavao je šta znači reč Afrodita na albanskom i tvrdio da u grčkom jeziku ta reč ništa ne znači.

Staljin: – Taj narod izgleda da je dosta zaostao i primitivan.

Popović: – Ali su vrlo hrabri i verni.

Staljin: – Da, oni mogu biti verni kao psi, to je odlika primitivaca. Kod nas su tako verni bili Čuvaši. Ruski carevi su ih uzimali za ličnu stražu.

Kardelj: – Kod nas na teritoriji Kosova i Metohije ima i dan-danas više Albanaca nego Srba. Mi mislimo kasnije, kad se još bolje povežemo s Albancima, da im ustupimo te teritorije.

Staljin (to mu je bilo vrlo drago); – Vrlo dobro, to je pravilno. A kako su se Albanci našli na toj teritoriji?

Kardelj: – Za vreme Turaka zaposeli su taj kraj, a deo stanovništva denacionalizovali.

Staljin: – Kako da tako primitivan narod uspe u tome? Čime se to objašnjava?

Kardelj: – I okolna plemena su bila primitivna, kao na primer, crnogorsko.

Popović: – Ne, nisu oni denacionalizovali Crnogorce. U tim krajevima su živeli Srbi.

Staljin: – Vot kako! (smeh)

Staljin: – Koja je vera u Albaniji najviše zastupljena?

Simić: – Najviše ima muslimana, pa katolika, a ima nešto i pravoslavnih.

„Mi mislimo kasnije, kad se još bolje povežemo s Albancima da im ustupimo te teritorije“, da li se ova rečenica omakla Kradelju? Pre će biti da je u Moskvu stigao sa instrukcijama iz Beogada da vođi „svetskog proletarijata“ saopšti odluku rukovotstva KP Jugoslavije. I Staljinov odgovor „Vrlo dobro, to je pravilno“ ukazuje da se takva odluka poduže pripremala.

Ovaj detalj potvrđuje i da je Enver Hodža s pravom, u svojim „sabranim delima“, objavio da mu je Josip Broz Tito obećao da će ustupiti Kosovo Albaniji, „čim prije pošto malo primiri srpske nacionaliste“.

Predaja Kosova Albaniji nije se tih godina desila samo zahvaljujući definitivnom razlazu Tita i Staljina, odnosno Jugoslavije sa Sovjetskim Savezom i zemljama socijalističkog lagera, među kojima je tada bila i Albanija. (Novosti?