Tenis u Srbiji postaje megaposednik srpske zemlje
Ko je nemački investitor u kojeg se Srbija kune (2): Radnici kao robovi
Dolazak nemačkog svinjogojskog giganta Tenisa u Srbiji se predstavlja kao jedan od najvećih poslova ove Vlade.
Ono što, međutim, srpsku javnost treba najviše da interesuje je to da je rurski koncern sa centralom u Reda-Videnbruku proteklih godina povezivan sa eksploatacijom radne snage sa Istoka i mutnim odnosima sa Kremljom, kako je pisao i Dojče vele.
Većina zaposlenih od ukupno 8.000 radnika (sedam fabrika u Nemačkoj i jedna u Danskoj) nema stalne ugovore, već se angažuju za najteže poslove preko spoljnih firmi. Uglavnom se radilo o migrantima iz Poljske, Rumunije i Bugarske koji, kako se pravdao Tenis, ne žele stalne ugovore jer hoće da se vrate u domovine. U pokrajinskom ministarstvu rada Severne Rajne-Vestfalije su njegovu kompaniju optužili za izrabljujuće radno vreme, mutne ugovore sa stranim radnicima i lošu zdravstvenu zaštitu zaposlenih.
Mediji su pisali o „plaćenim robovima“ iz istočne Evrope, koji žive u neadekvatnim kolektivnim smeštajima. Ako se ide još dalje u prošlost, Tenis ni tada nije bio pošteđen skandala. Državna Prva televizija ARD je 2008. godine objavila da firma sa oko 200 kamera nadgleda radnike, čak i u toaletima i tuš-kabinama, Tenis je tada platio kaznu od 80.000 evra, a daleko skuplje je prošao 2011. godine kada je otkriveno da se u mešano mleveno meso stavlja znatno manje govedine nego što je na pakovanju. Firma je za obustavu procesa morala da plati 2,89 miliona evra. Protiv Klemensa Tenisa se takođe vodio postupak zbog moguće milionske pronevere preko poreske oaze Lihtenštajna.
Top pet zemljoposednika
Nemački investitor je podneo pet zahteva za zakup 10.000 hektara obradivog zemljišta koje mu je potrebno za uzgoj svinja i klaničnu industriju, u šta planira da uloži 300 miliona evra. Ako mu se odobri sve što je tražio, Tenis će ući u top pet srpskih zemljoposednika.