петак, 21 јуна, 2024
vesti online

Putin na ivici

Dug niz malo primećenih pravnih poraza mogao bi imati dramatične posledice na Putinova postignuća

AUTOR: POL GREGORI

Kada čitate međunarodnu štampu, mogli biste pomisliti da su poslednje dve godine bile dobre za predsednika Rusije Vladimira Putina. Njegova kampanja u Ukrajini u najvećoj meri je ispunila glavne ciljeve; Rusija je uzurpirala kontrolu nad Krimom i destabilizovala velike delove ostatka zemlje. Pad cena nafte možda je opustošio finansije Rusije, ali za sada Putinova popularnost izgleda netaknuto.

Ali dug niz malo primećenih pravnih poraza mogao bi imati dramatične posledice na Putinova postignuća. Prošle godine je, na primer, Evropski sud za ljudska prava (ECHR) doneo 129 presuda protiv Rusije, a u januaru ove godine Savet Evrope joj je oduzeo glasačko pravo zbog kršenja međunarodnog prava. Presude koje se gomilaju počinju da se pretvaraju u pretnju međunarodnom ugledu Rusije, njenom finansijskom zdravlju i samom Putinu.
Presude nisu bile samo simbolične. Jula 2014. Stalni arbitražni sud u Hagu naredio je Rusiji da isplati 50 milijardi dolara bivšim vlasnicima naftne kompanije Jukos jer je ta firma nezakonito bila dovedena do bankrota, a njena imovina predata državnom proizvođaču nafte Rosnjeft. Na vrhuncu svog poslovanja 2003. Jukos je vredeo 30 milijardi dolara. Suma koju je za isplatu odredio arbitražni sud bila je najveća u njegovoj istoriji, a na presudu se nije moguće žaliti. Francuska i Belgija počele su da plene rusku imovinu kako bi presuda bila sprovedena.
U drugom slučaju, juna 2014. ECHR je naredio Rusiji da vlasnicima Jukosa isplati više od dva miliona dolara na ime finansijske štete. I ta suma bila je najveća koju je arbitražni sud po tom osnovu odredio u svojoj istoriji. Rusija koja trpi krizu likvidnosti će se pomučiti da prikupi ova velika sredstva; jer ako ne bi postupila u skladu s presudama, buduće strane investicije u Rusiji bi bile ugrožene.
Slučaj Jukosa bi mogao biti najava stvari koje dolaze. U aprilu, Evropska komisija je uputila prigovor državnom gigantu Gaspromu optužujući ga da krši evropske antimonopolske zakone deleći gasna tržišta srednje i istočne Evrope, zabranjujući prekograničnu preprodaju i zatvarajući svoje gasovode trećim stranama. Gaspromu preti kazna od 10 odsto prihoda, što bi bilo 177 milijardi dolara u poslednjoj fiskalnoj godini. Pošto već trpi zbog niskih cena gasa, povećane konkurencije i sada zbog pada proizvodnje, Gasprom će biti na teškoj muci da nađe potrebna sredstva, a da ne žrtvuje hitne infrastrukturne projekte.
Rusija je takođe pod sve većim pritiskom zbog navodnog krivičnog dela. U stvari, ona je nedavno uložila veto na rezoluciju Saveta bezbednosti koju su predložile Malezija, Ukrajina, Holandija, Australija i Belgija radi osnivanja krivičnog tribunala koji bi gonio odgovorne za obaranje aviona Malezija erlajns nad teritorijom u istočnoj Ukrajini pod okupacijom pobunjenika.
Dokazi koje su prikupile ove zemlje sugerišu da je raketa bila ispaljena iz ruskog sistema BUK kojim je upravljala ruska posada.

Utvrdi li se da su Rusi krivi za obaranje aviona Malezija erlajns, Putinove tvrdnje da je njegova zemlja samo posmatrač u ukrajinskom konfliktu pokazaće se kao laž. U svakom slučaju, ruski veto u Savetu bezbednosti prećutno je povinovanje krivici, što će otvoriti put Holandiji – koja je u napadu izgubila najviše državljana – da se založi za dodatne sankcije.
U međuvremenu, jula 2014, Ujedinjeno Kraljevstvo ponovo je otvorilo istragu o trovanju polonijumom Aleksandra Litvinjenka bivšeg ruskog bezbednjaka iz novembra 2006; on je bio postao britanski državljanin. U Londonu su održana javna saslušanja kako bi se utvrdilo „gde leži odgovornost za smrt“. Istraga je posebnu pažnju posvetila ruskom zakonu iz marta 2006. kojim je državi dozvoljeno da ubija one za koje se, poput Litvinjenka, smatra da ugrožavaju nacionalnu bezbednost.

Ako britanski sud nađe da je ruska vlada naredila ili podstakla ubistvo Litvinjenka, posledice bi bile dalekosežne. Presuda bi potvrdila verodostojnost drugih krivičnih istraga, na primer u vezi sa bombardovanjem četiri bloka ruskih stanova 1999 ili sa ubistvima nekoliko istraživačkih novinara. To bi takođe ojačalo apel Evropskog parlamenta da se pokrene nezavisna međunarodna istraga ubistva ruskog opozicionog lidera i bivšeg zamenika premijera Borisa Njemcova i osnažilo peticiju njegove porodice za međunarodnu istragu.

Konačno, iako je Rusija uspostavila de fakto kontrolu nad Krimom, ona će se verovatno naći u mnogo pravnih problema zbog svog prisustva na poluostrvu. Nijedna kredibilna vlada niti međunarodna organizacija ne prihvata rusko objašnjenje da je aneksija bila zakonit demokratski čin naroda Krima. Ujedinjene nacije, G 7, Evropska unija i Sjedinjene Države aneksiju smatraju nezakonitim činom. U maju, nemačka kancelarka Angela Merkel pred Putinom je rekla da je to bilo „kriminalno i nezakonito prema međunarodnom pravu“.

U junu je Ukrajina Rusiji predstavila izveštaj u 17 tomova o gubicima zbog aneksije Krima, u iznosu od gotovo 90 milijardi dolara. Dodatni gubici mogli bi biti naplaćeni zbog rata koji Rusija podržava na jugoistoku Ukrajine koji je uzrokovao 6.000 žrtava i naneo ogromnu štetu infrastrukturi. Rusija će se sigurno upetljati u višegodišnje procese u ECHR-u, Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova i sličnim institucijama. Ti beskrajni pravni izazovi će oterati investitore sa Krima zbog čega će Rusija biti prinuđena da godinama subvencioniše okupaciju.

Putin se prevario u računici. Pored toga što će biti podložna nadoknađivanju štete zbog sukoba u Ukrajini, Rusiji prete finansijske kazne koje dostižu četiri odsto njenog BDP-a, što je otprilike novac koji Moskva za godinu dana potroši u obrazovnom sektoru. Putin je mogao da pod svoju kontrolu stavi pravni sistem njegove zemlje, ali ostaje osetljiv na međunarodne presude. Kako je Rusija suviše upletena u međunarodni pravni i finansijski sistem da bi se od njega odsekla i postala otpadnička država, njen predsednik će sve više morati da se suočava sa posledicama svojih poteza.

 

Autor je istraživač saradnik Instituta Huver, istraživač na nemačkom Institutu za ekonomska (Danas)