Иако 1 милијарда долара можда не звучи  много, у поређењу са укупним капиталом Народне банке Кине од више од 1 трилиона долара, или америчким федералним дугом већим од 20 трилиона долара, њен значај превазилази номинални износ. То обе владе тестирају потенцијал за државно финансирање инфраструктуре и других пројеката, независно од доларског ризика од таквих догађаја као што су финансијске санкције америчког трезора.

Висина националног дуга Русије је нижа од било које велике индустријске земље, свега 10,6% БДП-а за текућу годину. То је омогућило Русији да издржи америчке финансијске санкције наметнуте од 2014. године, и приморало земљу да се за опстанак финансијске стабилности окрене Кини.

Сада руско Министарство финансија планира прву продају руског дуга, у форми обвезница деноминованих у валути кинеског јуана. Величина прве понуде у виду тестирања тржишта, износиће 6 милијарди јуана, или нешто мало мање од 1 милијарде долара.

Продају су организовали државна руска Газпромбанк, Банка Кине и највећа државна банка Кине, Индустријска и комерцијална банка Кине. Овај потез је убрзан извештајима да амерички Трезор испитује потенцијалне последице проширења казни, које су до сада биле концентрисане на руске пројекте нафте и гаса, да укључе и руски државни дуг у свој рат санкцијама.

Новим јуан обвезницама ће се трговати на Московској берзи са циљем да се продају кинеским инвеститорима као и међународним и руским зајмодавцима по атрактивним каматним стопама.

Западне санкције или претње санцкијама приморавају Русију и Кину да више стратешки сарађују у ономе што постаје семе истинске алтернативе систему долара. (PRAVDA)