ПИСМА ИЗ НЕДОЂИЈЕ: Богољуб Карић по други пут међу Србима

Пише:Ђоко Кесић

Због тога се Срби враћају старим љубавима, које оличавају поменуту магију. Дакле, после једанаест година, опет Богољуб Карић. Богољуб Карић, изузев хируршких интервенција на лицу, што припада суштини његовог бића, није се променио. Остао је доследно контроверзна личност. Он је јунак нашег доба за све оне чији ментални лумен не дозвољава да памте шта се јуче догодило. Није се ни вратио у Србију а изазвао је праву буру опречних и неурастеничних дилема.

Богољуб ће се врати у Србију, после једанаест година бекства од закона, вратиће се чист као светац, јер и та отужна појава у лику председника Србије каже „Богољуб Карић је жртва политичког прогона“! Треба сачекати да му довољно оматори још једна тужба и ето нам опет салате и снова породице чији ће потомак „сигурно бити председник САД“! Ни мање ни више.

Богољубова појава могла би за сопствени имиџ да отвори врата српске историје. Не због оних догађања кад је сваког часа узимао паре из Фонда за препород Србије, поставио је толико камена темељаца да је Косово почело да личи на Херцеговину. У питању је нешто много значајније за српску елиту. Ако се Богољуб враћа чист као светац, онда су анђели сви наши тајкуни – од Бека, Колета, Мишковића, до Грујића, Топлице Спасојевића. Подразумева се да ће сви њихови ранији послови од деведесетих до данас бити легализовани, јер зашто би Карић био изузетак?

Са овом идејом, верујем, неће се сложити Александар Вучић, па аутоматски у први план искаче питање: Коме то данас и колико хитно, треба амнестирани Богољуб у Србији? Не онај Богољуб, или ти „Карољуб“ како га је крстио Рамбо Амадеус који ће за тиражне дневне новине због политичке популарности изјавити „Миланка је трудна“, што је била ординарна измишљотина, или онај Богољуб који ће у сред националне беде и безнађа изјавити да је његова месечна плата 200.000 евра, него Богољуб са својим новцем, политичким мешетарењем и својом телевизијом да некоме продужи политички век и функцију.

Богољуб Карић није безазлена појава. Из његовог необразовања бокори урођен инстикт опстанка, лукавост и препреденост без премца. Неколико дана пре бекства у Русију, а пре него ће као вук урликнути на страначком митингу на Тргу републике у Београду, свратио је у редакцију дневних новина „Прес“ и сопштио:“Са државом се није играти, може сваког часа да те прогласи за прасе и да те стрпа у врелу рерну“!

У први план искаче Ел президенте Николић, који се виђао с Богољубом више од три пута, који се јавља као његов заштитник од закона и силних кривица. А све због неизвесне сопствене политичке будућности. Политичко и ино братство међу њима је сковано, направљени су и разрађени планови и подељене синакуре. У том миљеу природно је да Богољуб, како пишу новине, тражи од председника да ухапски Динкића, јер његова слобода је већ благопомазана. Николић није заборавио да је Богољуб на тамо неким изборима у Србији освојио 23 одсто гласова.

Значи на Богољубу је да оснује велику телевизију, на томе се увелико ради, да подржи Николића у председничкој кампањи 2017, да оснажи своју политичку партију Србија има снаге, да та партија стане уз Николића, итд. Бајка је, значи, написана и без оне двојице злотвора Грим. Све то подразумева да је Николићу јасно да СНС неће стати иза његове кандидатуре.

Том бајковитом штиву фали прави сиже. Рецимо да ли ће из тог потока и Вучић пити воду? Мало вероватно. Да се разумемо, Вучић се не би гадио још једне медијске куће која би га подржала, али баш Богољубове, озбиљно је питање. Јер на питање – шта мисли о Карићевом повратку у земљу – премијер је раније саопштио „немам ништа против, али мора ићи у затвор и да одговара на оптужнице“. Мало је вероватно да ће Вучић мирно гледати нови савез Николић – Карић, или да ће га тајно аминовати.

Вучићу овакав концепт развоја догађаја никако не одговара, нарочито не после свих полемика и контроверзи које је у јавности изазвао најављени Богољубов повратак. Много репова се вуче иза музиканта из Пећи.

Или је најлогичнији Богољубов салто мортале? Не би му било први пут да се одрекне политичких пријатеља и савеза. Па зар није причао како од код Милошевића у стану отвори фрижидер и прави себи сендвич? Шта је после причао о њима? Највероватније да  и та нова љубав и Минска и Москве неће дуго трајати.

Извор: Правда