Гасовод с Бугарском једина алтернатива за Србију
Иако је до забадања првог ашова у земљу, који би требало да озваничи почетак градње новог гасовода Ниш–Димитровград, потребно сачекати још неко време, ова гасна веза обезбедиће Србији снабдевање гасом не само из другог правца већ и из другог извора. Дакле, Србија после изградње овог гасовода неће више зависити само од руског гаса, што је утолико важније ако се зна да Русија озбиљно намерава да од 2019. године укине транспорт гаса преко Украјине, јединог правца којим Србија сада добија гас.
Нови гасовод с Бугарском биће дуг 150 километара, годишње ће се овом трасом транспортовати око 1,8 милијарди кубика гаса. Реч је о двосмерном гасоводу, што значи да и Србија и Бугарска могу једна другој да испоручују гас.
– Требало би да урадимо експропријацију, купимо земљиште и урадимо читав низ ствари које претходе првом ашову – рекао је министар енергетике Александра Антић у Бугарској приликом потписивања меморандума о гасној интерконекцији две земље.
Бугарска је за градњу добила од Европске уније 45 милиона евра. Прва фаза је завршена. Док би друга кључна фаза изградње тек требало да почне, како би први гас овим правцем потекао за три године.
Меморандумом су дефинисани сви кључни елементи пројекта, приступне тачке и капацитет, рекао је Антић и објаснио да очекује да ће овај пројекат ући у ИПА финансирање за 2017. и да ће Србија имати оперативна средства већ у 2018. године.
Требало би имати у виду да овај пројекат има смисла само уколико буде у динамици са интерконекцијом Грчка–Бугарска како би 2020. постојала веза Грчка–Бугарска и Бугарска–Србија. До тада би требало да буду завршени гасоводи ТАП и ТАНАП, којим ће стизати гас из Азербејџана.
Траса гасовода „Јужни коридор” (ТАП и ТАНАП) иде из Азербејџана кроз Грузију, Турску до Грчке, са којом Бугарска прави везу, а Србија са Бугарском. Благовремена изградња јужног крака гасовода би такође омогућила коришћење нашег транспортног система за транзит природног гаса у друге земље и на тај начин остваривање значајних економских ефеката.
Да би овај пројекат, посла пропадања гасовода „Јужни ток”, могао стварно да заживи и донесе Србији безбедно снабдевање гасом потврђује и чињеница да је Европска унија прошле године у Риги подржали пројекат „Јужног гасног коридора”, који повезује резерве овог енергента у подручју Каспијског мора са чланицама ЕУ заобилазећи Русију.
Овај систем укључује гасоводе „Јужни Кавказ”, „Транс Анадолију” и „Транс Адријатик”. Коридор прелази територије Азербејџана, Грузије, Турске, Грчке и Албаније.(Politika)