Gardijan o ruskoj ‘pijunaži
Gardijan: Rusija aktivirala „špijune spavače“, okreće se rizičnim metodama
Tanjug/Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via APOtkako je počela invazija u Ukrajini, Rusija je primorana da se pribegava rizičnijim i manje konvencionalnim metodama špijuniranja, uglavnom zato što je toliko špijuna koje je postavila pod diplomatskim pokrićem u Evropi proterano, navodi se u analizi Gardijana.
Gardijan navodi da su tokom prošle godine, policijske i sigurnosne službe širom sveta optužile brojne ljude koji vode naizgled bezazlene životi da su ruski obaveštajci ili operativci.
Kao primere navodi argentinski par koji živi u Sloveniji, meksičko-grčkog fotografa koji je vodio prodavnicu vunice u Atini i sada tri državljana Bugarske koji su uhapšeni u Velikoj Britaniji.
Mnogi drugi optuženi su za prosleđivanje informacija Rusiji, uključujući čuvara u britanskoj ambasadi u Berlinu, osuđenog na 13 godina zatvora, i više od deset osoba uhapšenih u Poljskoj, a optuženih za obavljanje raznih zadataka za ruske obaveštajne službe.
Mnogo toga o troje bugarskih građana, za koje se tvrdi da su među petoro ljudi pritvorenih u februaru, ostaje nejasno. Oni su optuženi, ali suđenje im je tek u januaru i tek treba da se izjasne o krivici, a britanske vlasti nisu objavile detalje o optužbama.
POVEZANE VESTI
Međutim, jedna stvar je jasna: otkako je Vladimir Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu prošlog februara, Moskva je morala da pribegne rizičnijim i manje konvencionalnim metodama špijuniranja, uglavnom zato što je toliko špijuna koje je postavila pod diplomatskim pokrićem u Evropi proterano, tvrdi Gardijan.
Tradicionalno, sve tri glavne ruske bezbednosne službe, domaći FSB, strana obaveštajna služba SVR i vojna obaveštajna služba GRU, slale su svoje operativce u inostranstvo pod diplomatskim pokroviteljstvom.
Takođe su koristili operativce koji se predstavljaju kao ruski poslovni ljudi, turisti ili novinari.
Rat je ovo značajno otežao za Rusiju. Centar za strateške i međunarodne studije procenio je da je u prva tri meseca rata iz ruskih ambasada proterano više od 450 diplomata, od kojih većina iz Evrope.
“Vreme nakon rata, sa svim proterivanjima, bilo je sudbonosno za ruski obaveštajni sistem i oni su pokušali da ga zamene različitim stvarima”, rekao je jedan evropski obaveštajni zvaničnik za Gardijan u proleće.
Mnogi putevi koje je Rusija ranije koristila za svoje agresivne špijunske operacije su zatvoreni.
Kada je Sergej Skripal otrovan 2018. godine, trovači su bili agenti GRU-a koji su koristili ruske pasoše izdate pod lažnim identitetom da bi dobili britanske vize.
Istražna jedinica Bellingcat pratila je brojeve njihovih pasoša do određene službe za pasoše u Rusiji, omogućavajući identifikaciju mnogih drugih operativaca GRU-a koji su koristili pasoše sa sličnim serijskim brojevima, te je razotkrila brojne ruske agente.
Povrh toga, od rata je bilo kojem ruskom državljaninu mnogo teže dobiti vize za putovanje u Veliku Britaniju ili šengensku zonu, što znači da bi ljudi poput napadača na Skripalja sada imali velike probleme u dobijanju vize čak i ako nisu otkrivene njihove veze sa GRU-om.
Sve ovo znači da se Rusija okrenula aktiviranju “ćelija spavača” ili prepuštanju aktivnijeg špijunskog rada na nezvanične agente i operativce.
To mogu biti državljani trećih zemalja, ili “ilegalci”, tj. ruski operativci koji se predstavljaju kao državljani trećih zemalja, a koji provode godine mukotrpno gradeći svoje pokriće.
Ilegalci, zaostali iz programa iz sovjetske ere, tradicionalno rade malo aktivnog špijunskog posla, što im omogućava da se uklope u društva za dugoročne misije.
Međutim, u proteklih godinu dana na zapadu je otkriveno najmanje sedam navodnih ilegalaca, i to u Norveškoj, Brazilu, Holandiji, Sloveniji i Grčkoj. Neki su uspeli da pobegnu i pretpostavlja se da su se vratili u Rusiju, a drugi su uhapšeni u zapadnim zemljama.
Trojica osumnjičenih špijuna u Velikoj Britaniji uhapšena su u februaru, dva meseca nakon što su “Maria Mejer” i “Ludvig Giš” uhapšeni u Ljubljani, u Sloveniji.
Eugene Kuznetsov
Tamošnje vlasti veruju da su par Rusi koji su se predstavljali kao Argentinci i da su bili oficiri SVR-a.
“Mejer” je vodila umetničku galeriju u Ljubljani i koristila je taj posao kao pokriće za česta putovanja, uključujući i u Veliku Britaniju.
Nije poznato da li je obavljala špijunske zadatke u toj zemlji, a ne postoje javni dokazi koji povezuju nju ili druge ruske operativce sa troje bugarskih državljana koji su nedavno optuženi.
KOMENTARI (52)
Vidi sve komentare