Boško Jakšić Foto: Ivan Dinić/Nova S

Mislim da ne preterujem kada kažem da bi to bio poslednji ekser u kovčeg evropskih integracija Srbije, kaže dugogodišnji novinar i spoljnopolitički komentator Boško Jakšić u razgovoru za novine “Nova”, komentarišući nagoveštaj predsednika Francuske Emanuela Makrona da bi se moglo desiti da se Srbiji ponovo uvedu vize.

Govori i o deklaraciji koju je potpisao Aleksandar Vučić u Atini, komentariše sukob premijerke Ane Brnabić i premijera Kosova Aljbina Kurtija, ali i stalne “pecke” predsednika Srbije na njegov račun.

Kao neko ko dugi niz godina prati spoljnu politiku Srbije, da li možete da objasnite šta je Aleksandar Vučić nedavno potpisao u Atini?

Ono što je potpisano zaista ne zvuči epohalno. Konfekcijska EU obećanja o podršci Zapadnom Balkanu. Zanimljivije je ono što nije potpisano, a za to je sve zasluge Vučić pripisao sebi. Izostavljen je stav o sankcijama Rusiji i preformulisan stav i ratnim zločinima. Predsednik je ponosan, Evropljani su mu progledali kroz prste, ali u Briselu će još jednom biti uknjiženo da se Beograd ponaša kao advokat Moskve. Nov korak nazad od EU.

Ovom deklaracijom predviđeno je, između ostalog, da budu kažnjeni svi odgovorni za ratne zločine u Ukrajini. Vučić tvrdi da se to ne odnosi na ruskog predsednika Vladimira Putina. Da li je tako?

Zavisi koga pitate. Međunarodni krivični sud smatra da Vladimir Putin snosi ličnu odgovornost za zločine počinjene od početka ruske invazije na Ukrajinu. Sud je zato izdao nalog za njegovo hapšenje ako se nađe u bilo kojoj od 123 zemlje članice ovog tribunala. To što Vučić tvrdi je njegovo lično tumačenje koje ga dodatno gura u izolaciju koju on dobrovoljno bira.

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da se od Srbije i Kosova očekuje odgovorniji pristup dijalogu, i da bi u suprotnom moglo doći do promena u vezi vizne politike i ekonomije. Kako to komentarišete i da li mislite da bi EU bila spremna na ovaj korak?

Predsednik Makron je zajedno sa nemačkim kancelarom Olafom Šulcom koautor evropskog plana o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. Lideri iz Beograda i Prištine prvo su prihvatili njihov briselski plan a potom i sporazum iz Ohrida. Sve je tu detaljno razrađeno, uključujući i moguće nagrade i kazne. Prošlo je pola godine, a kosovski dijalog je na aparatima za disanje. Zapad se čudi Balkancima ali ne preduzima ništa da dvojicu nepočudnih pregovarača opameti. Ovako ili onako. Pominjanje uvođenja sankcija su pretnje iz prazne puške. Valjda su u Parizu i Berlinu svesni da je to kolektivno kažnjavanje – zabranjeno međunarodnim zakonima.

Šta bi to značilo za Srbiju?

Mislim da ne preterujem kada kažem da bi to bio poslednji ekser u kovčeg evropskih integracija Srbije. Evroentuzijazam je ovde u konstantnom padu, pre svega zbog nespremnosti raznih vlasti na istinske reforme jednog nedovršenog društva, ali i zbog učmalosti evropske birokratije kojoj su dve decenije od samita u Solunu bile potrebne da sa ovih prostora primi samo jednog novog člana – Hrvatsku. Vizni režim bio bi fijasko.

Kako gledate na to što je Pokret socijalista Aleksandra Vulina predsedniku Skupštine Vladimiru Orliću predao predog Rezolucije o pridruživanju BRIKS-u?

Posmatrajući vakuum moći stvoren ratom u Ukrajini kao šansu za traženje alternativnih partnera i jačanje svoje uloge na globalnoj areni, oko 40 zemalja – gotovo petina članica UN – želi da se pridruži Briksu. Globalni jug pretvara se u snagu balansiranja u tranziciji prema novom multilateralnom svetskom poretku. Ali, dok je ta većina motivisana željom za više autonomije u traganju za sopstvenim ekonomskim i trgovinskim interesima, Vulinove socijaliste vodi vazalska ideologija. Žele da su pod kapom Rusije i Kine, pa to ti je.

Šta je sa evropskim putem Srbije?

Kojim evropskim putem Srbije? Pokažite mi ga na mapi. Možda jedino postoji u nekim kartografskim arhivama.

Kako gledate na nedavnu raspravu Ane Brnabić i Aljbina Kurtija o statusu Kosova i evropskom putu Beograda i Prištine?

Žestok klinč na Bledu završio se očekivano. Svako se vratio kući kao pobednik. Kolosalni obostrani doprinos održavanju pogubnog statusa kvo. Iz ugla moje profesije, Kurti je poentirao. Uspeo je da mu se citira rečenica: “Imali bi normalne odnose da su nam komšije Česi, a ne Srbi”. Izjava Brnabićeve da “Kosovo, tzv. Republika Kosovo, nije međunarodno priznata država, nije deo UN”, ne deluje baš inventivno.

Vučić vrlo često komentariše vaše izjave i ima nešto da vam poruči. Kako to doživljavate?

Razmena poruka je redovan deo predsednikovog i mog posla. Njegovo je da omalovažava profesionalne medije kao da baš nikada ne mogu da budu u pravu, moje je da reagujem kad god pomislim da predsednikove odluke donose više štete nego koristi. Što je dosta često. Bila bi to klasična igra političara i novinara kada bi predsednik poštovao neka pravila. Za njega međutim postoje samo njegova pravila.

BONUS VIDEO:

Boško Jakšić o neprijatnom pismu sa Zapada i njegovim posledicama

00:00

/

30:39