U okviru projekta “Fer intervju” obavljamo razgovor sa predstavnicima svih lista koje će nastupiti na beogradskim izborima. U nastavku možete pročitati intervju sa Zoranom Živkovićem, predsednikom Nove stranke, koja je deo liste pod rednim brojem četiri “DA OSLOBODIMO BEOGRAD – Demokratska stranka (DS), Socijaldemokratska stranka (SDS), Nova stranka (NOVA) i Zelena ekološka partija – Zeleni (ZEP – Zeleni)”.

Kome se obraćate tokom kampanje? Koga targetirate? Ko je vaša ciljana biračka grupa?
To je uvek isto. Još od nastanka višestranačja u Srbiji, biračko telo je praktično podeljeno na jedan konzervativni deo i na jedan liberalni deo. Ja sam 25 godina u politici i uvek sam bio sa te liberalne strane, za koju mislim da je malo veća od ove druge. Uvek se obraćamo svojim biračima. Poenta izbora je da one koji su već opredeljeni prema vama ubedite da izađu na te izbore i da glasaju za vas. Zabluda je da je moguće prebaciti jedan deo biračkog tela iz konzervativnog u liberalni i obrnuto, jer možda 1% fluktuira. Više političara, preletača, pretrči iz jednog u drugi tabor, nego što to birači rade. Dakle, mi se obraćamo liberalnom, zdravom, normalnom delu političkog tela Srbije da Beograd 2018. godine bude grad u kojem će početi obnova normalne i zdrave, demokratske, Srbije.

Ukoliko vaša koalicija bude deo buduće vlasti, koje su tačke na kojima ćete najviše insistirati? Šta biste prvo uradili u slučaju dolaska na vlast?
Moraju da se urade one stvari koje su nužne, suštinske i relativno lako rešive. Recimo, kako se troši novac građana Beograda. Imamo dve stvari koje mogu da se urade u 7 dana. Na prvoj sednici treba promeniti statut Beograda i uvesti obavezu da sve nabavke za Beograd budu javne. Sve javne nabavke, i one hitne i one bezbednosno važne koje su tajne. Sve moraju da budu javne. Napravi se sajt javnenabavke.bg na kome se objavljuju sve nabavke, ali i rezultati, ko je pobedio od ponuđača, da na osnovu toga ponuđači koji nisu dobili posao mogu sledeći put da daju bolje i jeftinije ponude, a time se smanjuje i trošak građana Beograda. To je prva stvar, bez izuzetka. Druga stvar je da se formira skupštinska komisija u kojoj će većinu činiti opozicija, ko god bio opozicija, koja će da kontroliše trošenje budžeta. Dakle, 7 članova, od toga 4 iz opozicije, 3 iz vlasti plus posmatrači iz NVO sektora, koji se slučajno biraju da prate rad komisije ukoliko žele. Nema sumnje da ni jedan cent niti dinar mogu biti potrošeni, a da javnost ne sazna da li je to potrošeno za pravu nameru i da li je potrošeno po zakonu. To je stvar koja je od najveće važnosti. Nakon toga treba započeti izgradnju osnovnih infrastrukturnih uslova za život Beograđana. Danas neko obećava da će da pravi kanalizaciju? 2018. godine? To priča neko ko priča da pravi najmoderniji stambeni i poslovni projekat koji se zove Beograd na vodi. Oni isti obećavaju da će posle toga da prave kanalizaciju. To je strašno! Svaki Beograđanin mora da ima kanalizaciju. Takođe, mora da bude izvršena decentralizacija Beograda, da ruralne opštine postanu samostalne opštine. Tu mislim na Mladenovac, Obrenovac, Grocku, Lazarevac,… Nema nikakve potrebe da budu deo Beograda. Lažu ih ljudi kada kažu da bi odvajanje značilo da će poskupeti gradski prevoz. To je pitanje ugovora između tih gradova i prevoznika, a ne njihovog statusa. Neke opštine treba podeliti: nelogično je da Palilula sa dve strane Dunava bude ista opština, treba da se napravi dunavski venac oko dela sa strane gde je Borča; nije normalno da Autokomanda i Avala budu ista opština, mora da se napravi i avalski venac za te delove. U našem programu možete pročitati još ovakvih primera. Ne sme da se desi da nema mesta za decu u obdaništima. Sad fali dve do tri hiljade mesta. Za 6 meseci mogu da se naprave, da se gradski i državni poslovni prostori koji su trenutno prazni preprave po svim standardima za obdanište. Na taj način od septembra meseca tog problema ne bi više bilo. Ne sme da se desi da „sponzori“ daju priloge za krečenje sportskih sala kao što su skoro radila tri kandidata sa liste SNS. Dva košarkaša i Goran Vesić su se slikali, a to je samo po sebi smešno. Oni daju 5.000 evra da se okreči fiskulturna sala jedne škole. To je katastrofa. Prvo – to je obaveza grada, drugo – 5.000 ne sme da bude problem, i treće – prestanite da se igrate sa decom. Ima masa stvari koje mogu da se završe. Da prestanemo sa pričama o metrou, za koji niko nije pitao koliko će on da košta. Naravno da svakome u 21. veku može da padne na pamet da napravi šta god hoće, ali je pitanje da li postoji smisao toga i koliko to košta? Niko nije rekao koliko košta izgradnja metroa kroz Beograd, ne onaj od ledine do ledine, nego onaj pravi koji treba da se napravi. A nameće se pitanje i koliko košta eksploatacija toga? Koliko će koštati karte? Koliko će ljudi moći to da koristi? Postoje jednostavniji i jefiniji načini da se ubrza saobraćaj. Za metro, ako se nađe investitor koji hoće da uzme koncesiju – na 50, 100 godina, onda sam ja za to da se raspiše jedan ozbiljan tender na kojem mogu da učestvuju samo ozbiljni ponuđači. Inače, možemo uvođenjem više trolejbusa i autobusa na struju i na gas da poboljšamo saobraćaj i da pritom smanjimo zagađenje. Za to nam takođe treba samo nekoliko meseci.

Predstavnici mnogih lista se hvale kako imaju najbolji tim. Ko čini vaš tim?
Drugi se hvale, a mi imamo najbolji tim. Imate sigurno 40 ljudi koji su na listi, a koji mogu sutra odmah da uđu u vlast i da na svoja pleća preuzmu obavezu služenja građanima Beograda. I to nije zato što su naši, već zato što su svojim dosadašnjim radom to pokazali. Prva na listi je gospođa Vesna Rakić Vodinelić koja je karijatida prava i u teoretskom i u primenjivom smislu. Ona je svetski priznati pravnik, ona je svojom akademskom karijerom, ali i vanfakultetskom karijerom pokazala da je žena bez bilo kakve sumnje. Ona treba da bude garant za ono što smo malopre pričali, dakle da će budžet i sve druge odluke u Beogradu biti donošene na zakonit način i da sve bude pošteno. Tu je i Šutanovac koji je vodio jedno ministarstvo, ministarstvo odbrane, a to nije baš šala. To je ozbiljan posao. On ima iskustva i u tome, a i pre toga je bio pomoćnik ministra u ministarstvu koje sam ja vodio nekada davno. Imamo arhitekte, lekare, ljude iz kulture koji na pravi način mogu da sagledaju probleme Beograda iz te oblasti i da nađu dobra rešenja koja se već nalaze u našem programu i da na taj način daju aktivno odgovore na probleme koje smo mi stavili u crnu knjigu korupcije i kriminala u Beogradu. Želimo da damo i belu knjigu gde će pisati kako da to rešimo i kako da se te stvari više ne ponove.

Zbog čega neko treba da glasa za vas, a ne za neku drugu listu. Ako možete što kraće.
Ja mislim da od 24 liste, svega 3-4 liče da su liste koje su prava i ozbiljna opozicija vlasti koju predstavlja Aleksandar Vučić. Sve ostalo su liste koje su njegov proizvod u nameri da napravi veću gužvu u kojoj se on bolje snalazi. On pravi atmosferu prljave kampanje i najgoreg dela navijačke grupe na nekom stadionu. To je atmosfera u kojoj se on najbolje snalazi. Haos, prljavština, loša estrada, farma, parovi i ostale gluposti. Pored naše liste, ja se nadam da ne grešim, Ne davimo Beograd liči na ekipu sa dobrim namerama, sa malo iskustva, ali ne deluje da postoji opasnost da oni urade nešto protiv principa za koje se sada zalažu. Za sve druge bih mogao da imam dilemu da li da im verujem ili ne.

Koja je najbolja, a koja najgora stvar koju je trenutna vlast u Beogradu uradila? Isto pitanje i za prethodnu vlast.
Najbolja stvar koju je trenutna vlast uradila? Hm… Stvarno pokušavam da smislim šta bi moglo da bude objektivno dobro, a da pohvalim. Trudim se da ne bude sarkastično. Najbolje je što još nisu spalili Beograd, nisu još počeli da ubijaju ljude, eto dobrih stvari. Loših ima koliko god hoćete. Ali ako treba da izdvojim jednu, mislim da je dugoročno najgore unošenje primitivne bizarnosti u sve što rade. Bilo da je reč o Beogradu na vodi, bilo da je reč o kićenju Beograda, bilo da se radi o sređivanju škola, bilo da se radi o GSP,… Mi imamo Beograd na vodi koji je projekat koji je izvikan kao najbolja stvar na svetu, a oni tri godine ne mogu da naprave dve zgrade od 20-30 spratova. Takvih zgrada na Novom Beogradu imate koliko god hoćete, a ceo Novi Beograd je izgrađen za tri godine. Ovi tri godine ne mogu da završe one dve nakaze. Sa druge strane, kićenje Beograda počinje 5. septembra, a završava se ko zna kada. To košta 2 miliona evra najmanje. Jelke koštaju više desetina hiljada evra. I na sve to peva čovek koji je bio 40 dana u pritvoru tokom „Sablje“ zato što je uhvaćen sa nekoliko stotina grama heroina. Jel to Beograd? Jel to privlači Bugare i ostale? To je bizarnost koja ne priliči Beogradu ni na koji način. Što se tiče prethodne vlasti, ja ne vidim ništa što bi mogao da pamtim kao neku posebnu politiku koju je ta vlast imala. Najveći kvalitet je to što je Đilas bio manje loš ili bolji, kako Vam se više sviđa, od ovih danas. To nije mnogo teško. Most na Adi, na primer, kažu da je lep i da se vidi iz satelita. Ja se još uvek nisam vozio satelitom, tako da ne mogu da potvrdim da li se vidi odatle ili ne. Mostovi se prave da efikasno prevedu ljude sa jedne obale na drugu. Bilo je mnogo jeftinijih i racionalnijih načina da se to uradi. Ipak, sigurno da je bilo mnogo bolje nego danas, to se ne dovodi u pitanje.

Dosta se u kampanji priča o Savskom mostu. Šta mislite o tome? Da li treba da se izmesti?
Odavno treba spojiti Nemanjinu i Bulevar Zorana Đinđića. To je plan još od vremena pokojnog Zorana i to je plan koji je projekcija urbanista kako treba povezati ta dva dela Beograda na najefikasniji način. Ideja Beograda na vodi komplikuje izvođenje takvih radova. Potpuno je nebitno da li će tu biti novi most ili će trenutni biti rekonstruisan. Važno je da to bude efikasno i da se reši problem saobraćaja. To znači da Brankov i taj “novi” most, nazovimo ga tako, treba da budu jednosmerni, svaki u drugčijem smeru. U tom slučaju ne bi bilo gužvi na mostovima. A taj saobraćaj koji dolazi sa Novog Beograda ubrzo bi se prelio u više ulica, tako da ni tu ne bi bilo zastoja. Ne treba imati emocije prema mostovima, emocije treba imati prema ljudima. Mostovi treba da budu efikasni, kao i sve što ima veze sa infrastrukturom.

Šta mislite o Komunalnoj policiji?
Treba je ukinuti. To treba da bude komunalna inspekcija koja po potrebi može da ima pratnju policije. Komunalci ne smeju da imaju pendreke, lisice, oružje i ostalo, ne smeju da maltretiraju ljude koji zarađuju od prodaje nekih igračaka na kartonskim kutijama. Ja nisam za divlju prodaju, ali to da dolaze oružane horde spremne da prebijaju zato što prodajete tako nešto – to ne sme da se dešava. Besmisleno je da ta policija postoji. Ti ljudi treba da budu komunalni inspektori, u civilu. Kad zatreba pomoć, mogu da zovu policiju za asistenciju.

GSP je aktuelna tema, takođe. Jel ste zadovoljni funkcionisanjem?
Stalno ide priča o metrou koju smo već spominjali. Ja mislim da treba raditi nešto brzo i efikasno, a to je povećanje broja autobusa na gas i na struju, kakvih već i ima. I povećanje broja trolejbusa. Tramvaji su komplikovani zato što im trebaju šine, a to je komplikovano za održavanje, a uz to je i bučno. Trolejbusi funkcionišu kao i autobusi samo što troše struju, dakle ne zagađuju. Mislim da je to brzo rešenje. I još jedna stvar koja postoji u svim iole ozbiljnim gradovima sveta. U pitanju je integrisano upravljanje saobraćajem. To je jedna velika soba gde imate sto monitora koji upravljaju sa nekih 7.000 kamera. Sve to košta manje od 5 miliona evra. Vi tu vidite gde su gužve, i one redovne i one koje su plod nekog incidenta, tu mislim i na pozitivne i na negativne incidente. Odatle vi menjate režim saobraćaja, menjate režim semafora, puštate saobraćajnu policiju da promeni saobraćajni režim u nekom trenutku. To se sve šalje na navigacije. Dakle uljučite navigaciju i osim što vas vodi kroz grad, pokazuje i koji put vam je najbrži u tom trenutku zbog saobraćajnih gužvi. To sve košta manje nego kampanja SNS za ove izbore.

Kakvu izlaznost očekujete?
Zavisi od ozbiljnosti Beograđana da shvate da se na izborima ne odlučuje o sudbini političara nego o njihovoj sudbini. Političara u Srbiji koji su prepoznatljivi u narodu ima oko 500. Ne branim političare, mislim i dalje da je većina ljudi u politici loša, ali postoje i neki drugi koji izraz političar ne shvataju kao „prevarant“ ili „kriminalac“, nego za njih to znači „najodgovorniji čovek u zajednici“ čija se odgovornost proverava svaki dan, a generalno na 4 godine. Ako građani shvate da izlaskom na izbore glasaju za svoju budućnost, onda se ja ne plašim ni procentom izlaznosti, niti se plašim rezultata. Jasno je da mi želimo da oslobodimo Beograd, ne od fašističke okupacije kao što žele da nam predstave SNSovci koji bi hteli da budu kao fašisti, ali su srećom još uvek daleko od toga. To je borba za normalan Beograd sa normalnim ljudima koji ne falsifikuju diplome, koji ne lažu koji je dan danas, a kamoli nešto drugo. Želimo Beograd koji ne bira za lidera čoveka koji vodi politiku na nervnoj bazi i gde bi neko kao ja koji sam političar teško mogao da predvidi šta će on dalje da radi. To je posao za psihijatra. Želimo da ljudi koji nas ubeđuju da nova godina dolazi u septembru, ljudi koji ubeđuju da je bolje kada uzmu 10% penzije pa vrate 3%, ljudi koji kažu da je spoljni dug manji sada kada je 26 milijardi, nego pre njihovog dolaska kada je bio 18 milijardi, ne budu više glavni i želimo da oslobodimo Beograd od njih. Borimo se za Beograd bez ludaka koji ga vode. To „ludak“ primite kolokvijalno, a ja sam spreman da odgovaram ukoliko sam preterao sa izrazom.

Da li verujete istraživanjima javnog mnjenja? Ona vam daju između 4 i 10 posto.
Istraživanjima javnog mnjenja verujem, ali ne onim što se objavljuju u javnosti. Javna je tajna da Vučić svake nedelje dobija rezultate istraživanja iz dva izvora, koja naravno plaćamo mi. Tim istraživanjima verujem. Onim istraživanjima koja se prezentuju u javnosti ne verujem. To nije istraživanje, već kreiranje javnog mnjenja. I sami ste rekli da smo po istraživanjima između 4 i 10 posto. To je ogromna razlika. To može samo da objavi neko ko nema pojma sa poslom koji se bavi. Dvocifren rezultat je minimum koji će kod mene izazvati zadovoljstvo. Najbolje istraživanje će biti urađeno 4. marta. Ja preporučujem građanima da dobro odluče za koga će glasati. Za koga god da se odluče, neka glasaju, ali neka obavezno zaokruže broj 4 (smeh).

U poslednje vreme je aktuelna priča o ponovnom ujedinjenju Demokratske stranke. Jel možemo nešto više da čujemo o tome?
To je priča za posle izbora. Mi smo napravili koaliciju u kojoj su četiri stranke: Zeleni koji nisu imali veze sa DS, samu DS, SDS koju čine maltene 100% bivši članovi DS i NOVU gde 80% ljudi nikada nije bilo ni u jednoj stranci. Od ostalih 20% najveći deo je bio u DS, kao i ja. Mi smo se okupili u ovoj koaliciji sa idejom da vratimo taj sistem vrednosti koji mi delimo: demokratija, poštovanje ljudskih prava, poštovanje tržišta, poštovanje zakona,… To je ono što nas je okupilo. Da li ćemo biti i posle zajedno, to puno zavisi i od rezultata ovih izbora, ali i od naše spremnosti da dalje nastavimo zajedno. Ja mislim da ujedinjenje ne treba da bude nešto što treba da se desi brzo i preko noći, mislim da treba napraviti savez stranaka, što je nešto između ujedinjenja i koalicije. Taj savez bi bio otvoren i za ljude iz Apela 100, ljudi iz NVO sektora koji su sada shvatili da moraju i politički da se aktiviraju da bi nešto uradili,… Za jedno godinu dana, a možda i pre ako se raspišu parlamentarni izbori ponovo, taj savez da bi morao da pokaže građanima šta mislimo o svim problemima koje Srbija ima, da pokažemo i šta nudimo, da damo jasna rešenja tih problema, da damo rok za izvršenja i da pokažemo ljude koji će biti sposobni da te stvari urade. U tom smislu ja smatram da ima nade da ponovo pravimo jednu veliku ideju.

Sa kim je moguća koalicija, ili barem razgovor, nakon izbora? Molim Vas za što direktniji odgovor.
Sa svima koji dokažu da su ozbiljna opozicija Aleksandru Vučiću i koji pritom ostvare izborne rezultate koji ih kvalifikuju za učešće u gradskoj skupštini. Oni moraju biti spremni i da prihvate zajednički koalicioni postizborni program koji bi sadržao i informacije o svim penalima za kršenje nekih odredbi koje su upisane u taj program.

Ne davimo Beograd ste već spomenuli kao nekoga ko bi mogao da bude partner, a Đilas, Šapić i DJB-Dveri?
Dosta je bilo i Dveri su odštampali plakat gde piše „da ovi odu, a da se oni ne vrate“. Među onima koji treba da se ne vrate, stoji i moja slika i slika još nekih ljudi koji su u našoj koaliciji. Na taj način, oni su zatvorili vrata razgovorima sa nama. Oni misle da smo mi zlo, zašto bismo mi onda bili partner njima? Još nas stavljaju i u isti koš sa Vučićem, Malim i sličnima. Što se tiče Šapića, njemu dugujemo svako poštovanje kao vrhunskom sportisti. On je sigurno jedan od 20 naših najboljih sportista svih vremena. Ali, ja ne znam šta je njegova politička ideja i šta je njegov program. Ne znam šta je njegova ideologija, ne znam šta je to uradio na Novom Beogradu. Ne znam za njega. On je rekao da može da bude i sa SNS, pa je to posle demantovao, ali ja nisam siguran da neće opet da demantuje taj iskaz. To za mene znači da nema osnova za komunikaciju. Đilas je čovek koji je bio na visokim funkcijama i u svojoj stranci i u gradu i u Srbiji. Puno je kontroverzi oko njega, pa se, primera radi, postavlja pitanje gde je bio prethodne 4 godine dok je bio odbornik u gradskoj skupštini? Tu ostavljam otvorenu opciju da se, u zavisnosti od rezultata, razgovara o postizbornoj koaliciji.

Koliko imate povrenja da će ljudi sa vaše liste poštovati odluke koalicije? Tačnije, da li su preletanja moguća?
Meni se to nije desilo nikada. Neki su se povukli, neki su otišli iz države, ali niko nije preleteo. Mislim da je NOVA, osim što ima infrastrukturu i kvalitetne ljude, verovatno jedina stranka za koju su ljudi sigurni da neće sarađivati sa trenutnom vlašću. U tom smislu smo nedodirljivi, a samim tim je i naša koalicija odbacila tu mogućnost. Ako se nešto tako desi, onda bi kazna morala da bude surova. Naravno, ne govorim o nasilju, govorim o moralnoj, ali i krivičnoj osudi onih koji to rade. Ja se ipak nadam da do toga neće doći, jer smo pazili koga predlažemo za kandidate. Siguran sam da su i druge stranke to uradile i da ni one ne očekuju da se to desi.

Bili ste u koaliciji sa DS i 2014. i 2016. i danas ste opet zajedno. Sa kojim njihovim liderom ste imali najbolju komunikaciju? Đilas, Pajtić ili Šutanovac?
Često se šalim sa njima da to pokazuje stabilnost stranaka. Nova stranka postoji skoro 5 godina, a ja sam promenio trećeg predsednika DS. Najbolja saradnja je sada, tu nema nikakve dileme. Mislim da su i Šutanovac i ljudi oko njega na najbolji način shvatili značaj, ulogu i kapacitete Nove stranke.

Hvala Vam na izdvojenom vremenu. Želimo Vam sreću i fer izbore.
Hvala Vama. I ja želim sreću, fer izbore i bolju vlast Beograđanima.

Intervju je obavljen uživo 20.02.2018.