Težnja nacionalističkih šarlatana jeste da čitavu Srbiju pretvore u etnopark. Čitava Srbija – jedni Koštunići, jedan Drvengrad, jedan Andrićgrad. I onda će oni tu prodavati zjale za velike pare svetu! Ne znam samo kom svetu? Zdravu hranu, zdravo piće, i zdrav vazduh, ili samo zdrav duh bez zdravog razuma. Samo će nezdrava biti misao da smo jedinstveni i neponovljivi

Novi Bog novog milenijuma biće multimilijarder. On će biti Bog kredita, investicija, Bog berze, Bog transakcija, Bog kursne liste, Bog reinvestiranja, Bog dokapitalizacije. Rađanje novog Boga zameniće sve stare bogove, kao što je Zevs bacio u ponor starog Krona, tako će i novi Bog baciti u večni Had: Hrista, Alaha, Budu, Šivu, Zaratustru i mnoge druge.

(Borba Titana)

***

Molitveni doručak, molitvena užina, molitveni ručak, molitvena marenda, molitvena večera, molitveni piknik, molitveni barbikju, molitveni sendvič za poneti, molitvene pogačice sa čvarcima, molitveni konjak, molitveni espreso, molitveni špricer, molitveni beton, molitvena čarolija, molitveni suvi, molitveni presečen sodom, molitveni hamburger, molitveni čips, molitveni kikiriki, molitveni sladoled, molitveni kapućino, molitvena glava u škembetu, molitvena kavurma, molitveno pivo, molitvene tablete za varenje, molitveni vitamini, molitveno južno voće, molitveno jagnje na ražnju…

(I sve drugo molitveno, tako nam bog pomogao!)

***

Teško je razumeti stvari oko sebe dok ih ne dovedeš do apsurda. Tako je i sa novom-starom parolom isticanja nikad dovoljno osvojene nove vrednosti (new value). New value, new value, odzvanja na sve strane – nova garnitura, nove vrednosti. Ali ne lezi vraže, u nove vrednosti kao u marionetskom pozorištu oblače stare lutke, ofucane oficirske lutke vojnika partije. Tako je dobri demokrata, glumac i ministar dobrog srca. predložio uredbu o overavanju nacionalnih umetničkih karijera nacionalnim dodatkom, što je već i pre ustanovljavanja postao san svih umetnika. Tu su se u jednom trenu na jedinstvenoj umetničkoj pijaci sjatili umetnici. S razlogom ili bez razloga, to sada nije najbitnije. Neki su nagrađeni, neki nagrđeni, kao što je moralo biti. Oni koji su i ranije, u predemokratskom periodu, dobu jednomumlja, kada je dotični ministar igrao pozitivne likove NOB-e, neustrašive diverzante bio je odabrani, miljenik istorije na malim i velikim ekranima. Jer, šta je moglo biti aršinom uredbe o meri i kvalitetu, ko je mogao biti kontrolor mere i kvaliteta? Ko ako ne oni uglednici koji su svoj ugled gradili u doba predistorijsko, kad nacija nije postojala, kad demokratija nije postojala, kad su svi naši slavni umetnici tvrdili da je jednoumlje sloboda, da je odumiranje jednoumlja i same države jedini cilj istorije besklasnog društva, a da je naš vođa univerzalni genije, višestruki heroj i polubog, iskonski demokrata.

Ali kako sofisti današnji kažu: ostavimo to što je bilo pa se okrenimo budućnosti. Ništa ne uspeva kao uspeh, kaže stara mudrost. Dobiti crno na belo sa pečatom da je umetnik osvajač nacionalnog dodatka, ne znači samo pare u džep, što je osnovno merilo novih vrednosti, nego i pasoš za Helikon, vizu za sve carinske i granične kontrole istorije. Ne samo da je nacionalnom sinekuretinom obezbeđena dvostruka penzija, nego i druge povlastice. Čik, neka neki državni zavod, rudiment Periklovog doba, odbije ponuđeni rukopis nacionalca, pući će bruka po tabloidima kakva se ne pamti, nacija suvim zlatom stimuliše bezbrižnu stvaralačku starost barda, a neki tamo vojnik demokratije, renoviranog socijalizma, iliti nemoguće koalicije, neće da štampa nacionalnu veličinu koja valorizuje svoju vrednost urednom potvrdom sa pečatom. Čik neka nekog nacionalca skinu sa spiska otkupa, administrativnih mera izbora novih vrednosti za stare biblioteke, ili školske lektire, dirigovanih prevođenja na svetske jezike itd. i t.sl.

(Ništa ne uspeva kao uspeh)

***

Težnja nacionalističkih šarlatana jeste da čitavu Srbiju pretvore u etnopark. Čitava Srbija – jedni Koštunići, jedan Drvengrad, jedan Andrićgrad. I onda će oni tu prodavati zjale za velike pare svetu! Ne znam samo kom svetu? Zdravu hranu, zdravo piće, i zdrav vazduh, ili samo zdrav duh bez zdravog razuma. Samo će nezdrava biti misao da smo jedinstveni i neponovljivi.

Ali od svega toga, što će se dogoditi na Sveto nikad, neće biti ničeg osim njihove zle volje.

(Nemanja Potemkin i drugovi)

***

Posvećujući svoje najlepše jutarnje časove boginji Higiji, setim se (poučne) Zmajeve pedagogije u stihovima. Ala je to lepo kad se neko kupa, što se ne bi kupali, voda nije skupa, moramo se kupati, prljavštinu stresti, nečistoća donosi rđu i bolesti... Dakle, niko nam u detinjstvu neće otkriti da se vodom ne može stresti prljavština, može se sprati, ali se ne može stresti. Zmaj daje pouke iz higijene greškama iz jezika. Jezik ili higijena!? Prašina se može stresti, to da! Avaj, nemoć pesničkog govora je velika kao i moć, s tim što nemoć uvek prednjači, ako pesništvo zamišljamo kao trku. Dakle, Zmajova je mogao napisati slovesnije: prljavštinu sprati, i nastaviti svojim stihom iz druge pesme-pouke: nemoj da te na to opominje mati.

Ali ima mnogo dece koja žive bez majke i majčinskih opomena, zar da nam ona ostanu bez stihovanih pouka?!

Ništa više ne nauči pačurlija ta,

nego što je i pre znala  ga ,ga ,ga, ga, ga!

Tako našu decu prvo kao glupe guskice nauče da se patke glasaju sa ga, poput guske, a ne sa kva kao što je dragi bog pačićima naredio.

(Molitva Higiji)

*Iz knjige „O prirodi stvari“ koja je nedavno objavljena u izdanju Levog krila