Уништене малине, брескве и кајсије
Највећа штету од невремена које је погодило Србију претрпели су пољопривредници из Ужица, Прибоја, Пожеге, Тополе, Аранђеловца, Горњег Милановца, као и из Браничевског округа. Град је покосио културе чија је берба у току – највише малине, брескве и кајсије.
У Тополи је јуче проглашена ванредна ситуација, а према првим проценама штета на усевима је и до 90 одсто. У 13 села у овом округу пропао је род на око 5.500 хектара под воћњацима, а процењује се да је штета већа од 20 милиона евра, преноси Танјуг.
Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, рекао је јуче да су представници локалних самоуправа на терену и да још процењују последице невремена које је погодило већи део Србије.
Директорка привредне коморе Златиборског округа Ана Лапчевић изјавила је јуче за „Политику” да су малињаци и друго воће у неким подручјима око Ужица и Прибоја потпуно уништени.
– Још не знамо тачне површине, локалне самоуправе су формирале комисије које обилазе пољопривредна газдинства и процењују штету. Већ сада знамо да постоје територије где је вегетација потпуно страдала. Не само у малињацима, где је у току берба, већ су уништена и вишегодишња стабла воћа, па ћемо последице трпети и наредне године – истакла је Лапчевићева.
Како су буџети локалних самоуправа углавном ограничени, као и увек у оваквим ситуацијама, само они пољопривредници који су осигурали своја имања од елементарних непогода могу да се надају да ће им штета макар делимично бити надокнађена.
Недимовић је јуче рекао да је пољопривредно осигурање најбоље решење за заштиту произвођача од штета изазваних невременом.
– Држава даје 40 одсто премијум осигурања. Постоје два вида заштите: један је противградним ракетама, а други преко система осигурања. Прошле године, када су малине биле 150 динара, посебно и опште осигурање коштало је осам динара по килограму. Држава вам врати део, а ви платите остатак, који је око 4,8 динара. Мислим да то није висока цена у односу на штету која може да настане – рекао је Недимовић за Танјуг.
Међутим, оних који имају такву рачуницу и даље је мало. У Србији је осигурањем обухваћено свега 10 до 13 одсто укупно засејаних пољопривредних површина. То је неколико пута мање него у развијеним европским државама, где је осигурањем покривено од 50 до 70 одсто засада. Али услед елементарних непогода које последњих година погађају Србију и остављају озбиљне последице, заинтересованост за осигурање расте. Рецимо, 2012. било је осигурано свега осам одсто пољопривредних површина.
Осим недостатка новца, разлог за избегавање овог „трошка” је и недовољна информисаност пољопривредника. И то углавном оних са мањом производњом и приносима, јер се озбиљни најчешће не излажу „коцкању са природом”, кажу у осигуравајућим кућама. Истичу да су штете најчешће последица више различитих ризика, као што су град, олуја, суша и поплава, али је и даље најдоминантнији ризик град. Око 95 одсто осигурања усева и плодова у Србији јесте осигурање од града, пожара и удара грома, док се остале непогоде ређе дешавају, тако да их и осигураници ретко плаћају.
Српски аграр још драматичније непогоде доживео је прошлог пролећа, када је средином маја мраз уништио око 15 одсто укупне воћарске производње, што је тада незванично процењено на око 70.000 милиона долара. И онда су највише погођени произвођачи малина и купина у западној Србији. Министар Недимовић тада је изјавио да је у Србији осигурано „катастрофално мало површина” и да у најкраћем року морамо да подигнемо тај ниво на бар 30 одсто. Рекао је да држава нема могућност да обештетити произвођаче и компензује сваку штету јер се послује у условима тржишне економије.
Међутим, пољопривредници који су имали искуства са осигуравајућим кућама и исплатом штете наводе своје разлоге зашто избегавају осигурање. Кажу да полисе углавном не покривају све, већ само губитак зрелог плода, а имају и замерке на неадекватно процењивање штете. (POLITIKA)