Šta su sve radnici NIS-a morali da rade za 20.000 dinara i DVA EVRA
Naftna industrija Srbije već tri godine nema nijednog stalno zaposlenog radnika u maloprodaji, a na blizu 500 pumpi angažovani su ljudi preko agencija za lizing.
To je odlučeno dekretom tadašnjeg generalnog direktora Kirila Kravčenka krajem 2013. godine, kada je bez ikakvog obrazloženja, u jednom danu, otpustio 900 ljudi i kao zamenu za stalni posao i platu od 60.000 dinara ponudio im „velikodušno“ da nastave da toče benzin, ali preko agencije za lizing sa mesečnom zaradom od 20.000 do 23.000 dinara.
Na ovaj potez ostali su nemi svi, pa i država, koja je manjinski vlasnik NIS-a i koja je svoje ljude postavila u upravnim telima da štite njene interese. I dok su ti ljudi dobijali velike pare, umesto da štite interes države, ćutnjom na ono što se dešava u kompaniji štitili su svoje.
Tako se armiji od 5.000 već otpuštenih ljudi pridružilo još 900, a NIS je ostao bez svoje maloprodaje, koja je bila po prihodima i broju benzinskih pumpi jedna od najboljih u regionu. Međutim, to u trci za profitom nije bio dovoljan argument, pa je Kravčenko procenio da je ovo još jedan od načina da se smanje troškovi poslovanja i ostvari veća dobit, koja je 2013. godine i bila rekordna – 48,4 milijarde dinara. Za one neupućene, to je nešto više od 400 miliona evra, za koliko je vlast prodala svoju zlatnu koku Rusima. Drugim rečima, Rusi su za samo godinu dana, metodom otpuštanja radnika i ubrzanom eksploatacijom domaće nafte, uspeli da otplate ono što su generacije pre njih stvarale.
Jedan od onih koji je u tom turnusu ostao bez posla jeste i Miroslav Mladenović, koji je jedan od 5.000 radnika koji su tužili kompaniju zbog prisilnog „dobrovoljnog“ odlaska.
– Preko noći je nestala NIS maloprodaja. Svi smo dobili otkaze gotovo u istom danu. Najurili su nas bezobzirno, a ta navodno socijalno odgovorna kompanija je nama zdravima i pravima oduzela pravo na rad i život. Ponudila nam je da umesto plate od 60.000 dinara radimo za 20.000, preko Kravčenkovih lizing kompanija. Da ne grešim dušu, a kad to kažem mislim ironično, ponudili su nam i dva evra mesečno za topli obrok. Ti uslovi su bili kao da smo robovi jer smo morali da osam sati stojimo, da prodamo najmanje 10 kafa po osobi, pet upaljača i da celokupan manjak nadoknadimo ako ga bude u kasi. Ukoliko taj “bonus” ne bismo ostvarili, morali bismo da nadoknađujemo ono što nismo uspeli da prodamo. Radio sam pod takvim uslovima tri meseca i napustio posao jer me je više koštao taj rad nego nerad kod kuće – kaže Mladenović. (Blic)