Slovenačko selo preplavljeno izbeglicama

Uobičajeno pitanje: šta je najveći problem pomagačima u prihvatnom centru u Dobovi? Nedovoljno hrane, nestrpljivost izbeglica ili možda policijska birokratija? Ali od Simone Potočar ne stiže uobičajen odgovor: „Zapravo su to građani koji žele da pomognu, koji misle da donacije mogu tek tako da donesu i podele izbeglicama. Zamislite kakvo komešanje nastaje kada dve hiljade ljudi čeka, a deli se samo sto čokolada.“

Simona Potočar pomaže 16 sati dnevno

Ne, bez reda to ne ide. Masu ljudi jednostavno je teško kontrolisati. Narandžasti prsluk, gumene rukavice, zaštitna maska preko usta – mlada volonterka iz slovenačke humanitarne organizacije „Adra“, deluje veoma profesionalno. „Najpre pokušavamo svim ljudima da damo dovoljno hrane. Ukoliko ovde ostaju duže, onda i odeću“, kaže Potočar. Iza nje su nagomilani paketi sa vodom – Slovenija, mala zemlja Evropske unije, od pre nekoliko dana koristi hranu iz državnih rezervi. Prethodno su, kaže Potočar, izbeglice dobijale pomoć samo od humanitarnih organizacija.

Šatori, smeće i dim

Inače uspavano mesto Dobova na slovenačko-hrvatskoj granici, postalo je deo tzv. „Balkanske rute“. Otkako je Mađarska zatvorila granicu sa Hrvatskom, izbeglički talas krenuo je u novom smeru. A od ovog utorka, Slovenija je iznenada odobrila i direktan saobraćaj vozova sa izbeglicama iz Hrvatske . Zgusnute na prozorima voza, izbeglice se osmehuju i mašu. Cilj je – brzo se registrovati u Sloveniji, a zatim ponovo ući u voz na stanici u Dobovi – ovoga puta u pravcu Austrije. (dw.de)