Ovogodišnji rod pšenice je za 20 odsto veći nego prošlogodišnji i sa skoro 600.000 hektara površina ostvaren je prinos od gotovo tri miliona tona pšeničnog zrna, rečeno je danas na sednici skupštinskog Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim najnerazvijenijim područjima Srbije.

Šef Odseka za biljnu proizvodnju pri Ministarstvu poljoprivrede Milan Čuprić rekao je da je da su procene stručnjaka da je rod još već nego što zvanični podaci pokazuju.

On je naveo da je prinos rekordan u poslednjih sedam godina, da je žetva završena i da je ostao samo manji broj površina na većim nadmorskim visinama.

U Srbiji, kako je kazao, pšeničnog zrna ima na skoro 600.000 hektara površine, a ovogodišnji prinos je 2,88 miliona tona.Prosečno po hektaru ostvaren je prinos od 4,8 tona.

„To je odličan rezultat jer površina je ista, a prinosi dobri”, rekao je Čuprić.

On je dodao da smo prošle godine izvezli 1,1 milion tona pšenice, a ove godine će moći da se izveze 1,5 miliona tona.

Domaće potrebe su, kako je naveo, zadovoljene, a najviše se našom pšenicom, ali i brašnom, snabdevaju tržišta zemalja CEFTE, odnosno BiH, Crna Gora, Albanija, Makedonija.

U te zemlje izvozimo 55 odsto količina, a ostalo u zemlje EU, od čega najviše u Rumuniju.

Svetska proizvodnja pšenice ove godine je procenjena na nivou oko 738 miliona tona, što je dodao je Čuprić, takođe rekord u poslednjih sedam godina.

Čuprić je podsetio da je pšenica berzanska roba i da nije moguće da postoji monopol pri određivanju cena.

To znači da se cena utvrđuje na osnovu ponude i tražnje na tržištu.

„Nadamo se da će cene vremenom da se menjaju i na svetskom tržištu i da će ići na gore”, rekao je Čuprić i naveo podatak da većina poljoprivrednika u Srbiji želi da prodaje pšenicu u vreme žetve kad je ona i najeftinija.

Cena se u ovom momentu kreće od 14 do 15,5 dinara za kilogram.

Trećina popljoprivrednika odlučuje se da je proda pre žetve, trećina tokom žetve, a trećina se za to opredeljjue nakon žetve. Prve trgovine počele su kada je cena iznosila 16, 5 dinara za kilogram, dodao je.

Čuprić je naveo, kako javlja Tanjug, da je za očekivati da jedan deo pšenice zbog visoke cene kukuruza „ide” u stočnu hranu.

„To nije ništa strašno, uobičajeno je i pozitivno za proizvođače jer će se povećati potražnja”, naveo je on.

Čuprić kaže da postoje kalkulacije poljoprivrednika da je proizvođačka cena 20 dinara, a da je u ministarstvu urađena računica koja pokazuje da je proizvodna cena 10 dinara po kilogramu.

„Država ipak ne može da se meša i diktira cenu poljoprivrednih ili bilo kojih drugih proizvoda, pa tako ni pšenice”, rekao je Čuprić.

On je ukazao da ima dovoljno skladišnih kapaciteta i da Direkcija za robne rezerve prema zakonu o trgovini više nema pravo da interneveniše na tržištu, već mora da održava strateške državne rezerve.

Čuprić kaže da su državne rezerve dovoljno popunjene za tromesečni period i da zbog toga direkcija nije opredelila novac za intervenciju na tržištu. (Politika)