Ovim nekretninama je pala cena, pa će biti privilegovani i nižim iznosima na uplatnicama.

Kaća Lazarević, stručnjak za nekretnine, smatra da je do apsurdne situacije da žitelji elitnih delova grada, koji spadaju u ekstrazonu, budu pošteđeni poskupljenja, došlo zbog pogrešnih kriterijuma.

„Da bi odredili visinu poreza na imovinu, u Upravi prihoda uzimaju vrednost tri prosečne prodaje na sličnoj lokaciji koje su se dogodile od januara do septembra. To mogu biti tri najbolje ponude, sa najvišim cenama ili tri najlošije, u zavisnosti od njihovih želja. Prosek cene kvadrata se množi brojem kvadrata svakog vlasnika i uz umanjenja na koja ljudi imaju pravo, dobija se konačna cifra. U jednoj ulici imate stanove čija je vrednost po kvadratu od 900 do 2.500 evra i sad od poreznika zavisi koje će nekretnine uzeti u obzir kada prave proračun“, kaže ona za Novosti.

Lazarevićeva smatra da metodologija obračuna mora da se promeni i da se prilagodi našim uslovima, odnosno da se uzima prosek cene svih prodatih kvadrata tokom devet meseci. Ona ističe i da nije tačno da je cena nekretnina na elitnim lokacijama pala, već tvrdi da je smanjena tražnja za ovim objektima, jer su skupi.

„Vile i luksuzne kuće koštaju od milion do pet i šest miliona evra, a za takve nekretnine trenutno nema kupaca. Ovakav porez na imovinu je i skup za naše ljude. U državama u okruženju vlasnici ne plaćaju porez na nekretnine u kojima žive“, priča lazarevićeva.

A i funkcioneri koji skupe nekretnine na elitnim lokacijama iznajmljuju od države hteli bi očigledno da postanu njihovi vlasnici. Oni su, čini se, po drugi put pokušali da kroz nove propise „provuku“ privilegiju za sebe. U Predlogu zakona o stanovanju i održavanju zgrada u članovima 153, 154 i delom u članu 152 stoji pravo na otkup stanova u javnoj svojini. Slično je bilo i pre godinu dana kada je predsednik Tomislav Nikolić odbio da potpiše Zakon o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Republike Srbije koji je omogućavao zakupcima ekskluzivno pravo na otkup državnih nekretnina.

Ministarstvo građevinarstva je, međutim, u petak oštro demantovalo natpise u medijima i najavilo ukidanje spornih članova. To što su ih uvrstili u predlog novog zakona pravdaju potrebom da se porodicama poginulih i povređenih pripadnika državnih organa, poput MUP, omogući stambeno zbrinjavanje.

Pomoćnica ministarke Jovanka Atanacković istakla je da državni funkcioneri, niti bilo ko drugi, neće moći da zloupotrebe zakon.

„Imajući u vidu ukupnu problematiku, po nalogu potpredsednice Vlade i ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović, sa spornim članovima, pre svega 153, neće se ići pred Skupštinu, oni su izbrisani iz predloga zakona.Namera ministarstva, kad je reč o tim članovima, jeste da se ispravi nepravda koja je Uredbom o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika državne svojine iz 2009. naneta porodicama čiji su članovi, kao pripadnici državnih organa, poginuli ili bili povređeni na dužnosti. Pošto je ovo veoma osetljivo pitanje, odlučili smo da još jednom proverimo sve činjenice, kako se ne bi dogodilo da neki funkcioner dobije pravo koje je bilo namenjeno nekom drugom„, rekla je Atanackovićeva.

Država ne zna koliko ima

Koliko tačno nekretnina država ima još se ne zna, jer ne postoji evidencija u kojoj su obuhvaćeni i stanovi koji su u vlasništvu lokalnih samouprava. Bilo je predviđeno da svi gradovi i opštine do oktobra prijave Direkciji za imovinu šta sve imaju u vlasništvu, ali pošto nisu bili ažurni, rok za upis u registar je produžen do decembra 2017. godine. I sa imovinom kojom raspolaže DIPOS je slična situacija. Spominju se brojke od 161 vile, 30 poslovnih prostora, oko 200 stanova i oko 60 garaža, ali se ne zna ni koliko ih tačno ima ni ko su sve njihovi zakupci. Ove nekretnine su izdavane u velikoj tajnosti i bez javnog nadmetanja.

Podsetimo, porez na imovinu veći je i u Novom Sadu za, kako navode u gradskoj vlasti, simbolične iznose. Naime Gradsko veće je utvrdilo prosečne cene kvadratnog metra nepokretnosti na teritoriji grada za 2017. godinu na osnovu kojeg se plaća porez na imovinu, a koji su u proseku veći za nekoliko stotina dinara u odnosu na ovu godinu. Koliko će Novosađani naseljeni u određenim područjima grada plaćati porez možete da pročitate OVDE.