Ponovo se prodaje više oružja
Hronični ratovi i krize dobro dođu jednoj branši – proizvođačima oružja. Izveštaj stokholmskog instituta SIPRI pokazuje da je prošle godine ponovo porastao obim trgovine na ovom polju. Amerikanci ostaju ubedljivi lideri.
Leopard 2A5, jedan od nemačkih izvoznih hitova
Avioni, tenkovi, dronovi – globalna trgovina oružjem i vojnim uslugama prošle godine je porasla, prvi put nakon pet godina. Tako je njen obim 2016. bio za 1,9 odsto veći nego 2015. godine, a čak 38 odsto veći nego 2002. To su novi podaci stokholmskog Instituta za mirovne studije (SIPRI). Najvećih 100 kompanija koje proizvode oružje i vojnu opremu prošle godine su prodali robe za 374,8 milijardi dolara.
Kao i uvek, ubedljivo prednjače američke firme čija je prodaja porasla za četiri odsto na 217,2 milijarde dolara. Razlozi se kriju u vojnim misijama američke vojske u inostranstvu, ali i potražnji iz drugih zemalja. Tako je najveća firma na ovom tržištu Lokhid Martin prodala avione F-35 Velikoj Britaniji, Italiji i Norveškoj, no najbolji kupac im je i dalje Pentagon.
Nakon američkih firmi koje imaju udeo na tržištu od 57,9 odsto sledi Zapadna Evropa pa Rusija sa 7,1 odsto. U Evropi su francuske i italijanske firme zabeležile pad, dok su britanske i nemačke rasle. Nemački proizvođač tenkova Kraus-Mafaj i proizvođač vojnih vozila Rajnmetal dobro su prodavali u Evropi, na Bliskom istoku i u jugoistočnoj Aziji.
Više kriza – više oružja
„Teško je direktno povezati velike nabavke oružja sa trajnim ratovima. Ali naravno da korelacija postoji – neke vrste oružja se traže više – municija, projektili i terenska vozila“, kaže Ode Floran, direktorka programa za vojne izdatke u institutu SIPRI.
Kad je viüe sukoba, viüe se prodaje potroüna roba poput municije
Ona dodaje da na potražnju oružja ne utiču samo otvoreni konflikti već i tenzije koje još nisu eskalirale. Dobar primer za to je Južna Koreja – tamošnje firme su prodale 20,6 odsto više oružja nego prethodne godine i to mahom domaćoj vojsci. „To očito ima veze sa bezbednosnim stanjem u regionu“, kaže Floran.
Kina je, kao i prethodnih godina, velika enigma. Eksperti ovog švedskog instituta veruju da ta zemlja spada u najveće proizvođače sveta, ali da nije u statistikama jer ne omogućava uvid u pouzdane podatke.
Analitičari su primetili i pad potražnje doskora klasičnih uvoznika oružja kojima sada manjka novca. „Pad cene sirove nafte i gasa je tako opteretio državne finansije zemalja Afrike i Južne Amerike da su kupovale manje oružja od planiranog“, kaže Floran. U Rusiji, koju muči ista muka, pad nije drastičan – zapravo je ponovo zabeležen rast, ali manji od onog ranijih godina na šta, osim cene prirodnih sirovina, utiču i zapadne sankcije. (dw.de)