четвртак, 23 маја, 2024
vesti online

Nismo popisali oteto srpsko kulturno blago

DUŽE od 70 godina traje prećutkivanje o uništavanju i pljački oko 460 srpskih crkava za vreme Ante Pavelića. Drevne srpske ikone, knjige i arhive, koje su izbegle ustaške lomače, pokradene i sklonjene u tamošnje institucije kulture, do danas nisu vraćene. Dok hrvatska država ima precizan spisak šta od umetničkog blaga Srpske pravoslavne crkve treba da se vrati na njenu teritoriju, naše Ministarstvo kulture do sada, ni u jednom sazivu, nije postavilo nijedan zahtev za recipročan povraćaj srpskog kulturnog blaga!

Nema odgovora ni na pitanje gde je iz poharanih hramova u ratnom vihoru tokom devedesetih nestalo srpsko kulturno nasleđe. I dok mi „pošteno“ nosimo imovinu SPC na teritoriju druge države, nama oteto – ne vraćaju. A ta, srpska baština, koja se nalazi na spisku kulturnih dobara koje potražuju Hrvati, nije ni opljačkana, ni otuđena, već spasena – da ne doživi sudbinu ogromnog blaga koje je sistematski uništeno u NDH.

Zašto se tako radi pokušao je da nam objasni Marko Omčikus, nekadišnji direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i dugogodišnji član mešovite srpsko-hrvatske komisije za povraćaj kulturnih dobara:

– Za razliku od nas, Hrvati imaju precizan popis inventara u svim crkvama. Naši istraživači bavili su se reprezentativnim primerima, a ono što je manje ekskluzivno nije potpadalo pod njihovu sferu interesovanja. Ono što je mlađe od 15. veka retko koga je interesovalo. Nisu urađene valjane evidencije predmeta, a ne možemo da potražujemo ono za šta nemamo dokumentaciju.

Prema našim saznanjima, bilo je, ipak, istraživača koji su do detalja opisali srpske hramove u Hrvatskoj. Te spiskove objavili su u knjigama-katalozima. Do tih knjiga se, međutim, teško dolazi.

– Iznošenje i raznošenje kulturnih dobara nije bilo predmet razgovora na dosadašnjim sastancima mešovite komisije – otkriva Omčikus. – Uglavnom smo razgovarali o kulturnim dobrima koja se nalaze na hrvatskom spisku. Možda bi neko iz novoizabranog saziva srpskog dela komisije mogao da zatraži da se uradi revizija tog popisa i da se konačno na tom spisku nađu i stvari koje su do sada preskakane. Kada se obrađuje crkva koja je kulturno dobro i svi predmeti koji su u njoj, takođe, imaju isti status. Naši ljudi to, međutim, nisu ozbiljno shvatili i zato nemamo precizne inventare. Hrvati tačno znaju šta potražuju, mi, nažalost, nemamo spiskove.(Novosti)