Koliko nas košta američko lobiranje?
Treći ugovor Srbije sa istim lobistom iz Amerike: Pre Vučića angažovala ga Koštuničina vlada, „prao“ biografiju i Željka Mitrovića
Foto:Milos Tesic/ATA; Nova; privatna arhiva; Amir Hamzagic/ATASrpski ambasador u SAD-u Marko Đurić nedavno je u ime Vlade Srbije potpisao ugovor sa lobističkom kućom “BGR Gavrment Afers” (BGR Government Affairs, LLC), ali on nije prvi državni funkcioner koji angažovao tu firmu. Još 2006. je sa istom lobistom višegodišnji ugovor sklopio Milan Parivodić, tadašnji ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom u vladi Vojislava Koštunice. Kako su ranije pisali mediji, BGR je posle pada Slobodna Miloševića angažovala i kompanija Pink internešenl u nameri da “opere” imidž Željka Mitrovića na Zapadu.
Marko Đurić je kao zvaničnik države Srbije u kratkom vremenskom periodu angažovao dve lobističke firme – “KARV komunikejšn” i BGR “Gavrment Afers”, čije će nas usluge zajedno za period od godinu dana koštati 1,32 miliona dolara.
Ugovor sa BGR-om sklopljen je 20. jula, a usluge te agencije platićemo najmanje 600.000 dolara godišnje, plus prateći troškovi. Kako je “Nova” već pisala, ta firma će za date usluge biti plaćena 50.000 dolara mesečno, počev od 20. jula. U dokumentaciji u koju je naš list imao uvid, navedeno je da će biti plaćeni i dodatni troškovi, poput prevoza i obroka.
“Priroda i način izvršenja ugovora će uključivati i strateško vođenje i savetovanje i odnose s javnošću u SAD. Ovo može uključivati relevantan kontakt sa službenicima američke vlade, nevladinim organizacijama i medijima u SAD. Pored toga, može uključiti širenje informativnog materijala”, piše u ugovoru.
Potpis Parivodića na ugovoru sa BGR
Marko Đurić, međutim, nije jedini državni funkcioner koji je potpisao ugovor sa firmom BGR.
To je još 2006. učinio Milan Parivodić, tadašnji ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom u vladi Vojislava Koštunice. Ugovor je obuhvatao period od 28. jula 2006. do 31. januara 2009, a već prvog dana njegovog važenja Srbija je bila u obavezi da na račun te lobističke kuće uplati 188.000 dolara.
U dokumentaciji, u koju je “Nova” imala uvid, piše da su se naknade, koje na mesečnom nivou iznosile 60.000 dolara, BGR-u plaćale kvartalno. Zadatak te lobističke agencije tada je bio “posredovanje u komunikaciji sa javnim zvaničnicima i kreatorima politike u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti”.
Igor Avžner, stručnjak za politički marketing koji je u to vreme bio savetnik ministra finansija, navodi za naš list da je rezultat BGR bio “nula”. On kaže da je ta lobistička kuća u tom periodu bila bliska republikancima.
“Jedini problem bio je što jedna strana, a to je država, ima konkretnu obavezu plaćanje konkretnih novčanih sredstava i raznovrsnih troškova. Sa druge strane, posao lobističe kuće je u pravcu ‘mi ćemo učiniti sve što je u našoj moći’, ‘daćemo sve od sebe da to bude tako i tako’… Izostanak rezultata niko ne može da dokaže. Nigde se ne navodi konkretan cilj”, navodi Avžner.
Prali biografiju Željku Mitroviću
Mediji su pisali da je BGR radio i za kompaniju “Pink internešenl” Željka Mitrovića. “Politika” je 2006. podsetila da je Mitrovićeva TV Pink bila glavni promoter JUL-a, stranke Mirijane Marković. Mitrović je, kako se spekulisalo, unajmio BGR da mu „opere“ biografiju i popravi imidž na Zapadu gde je bio prisutan samo na „crnim listama“ kao jedan od saradnika režima Slobodana Miloševića.
Rezultati istraživanja javnog mnjenja, koje je ova agencija navodno sprovodila za Mitrovića, bili su podloga za pravljenje programske šeme „Pinka“ i prestrojavanje uređivačke politike. BGR je, naime prema pisanju medija, navodno Mitroviću najavio rast popularnosti radikala i savetovao mu kako da raspodeli vreme u informativnom programu da ubuduće ne bi imao probleme zbog loših procena kakve je imao u prošlosti sa JUL-om.
Radili za Šinavatru i savetnicu Zelenskog
BGR je inače velika lobistička firma sa zavidnim portfoliom. Kompanija je radila probono za ukrajinskog poslanika Vadima Ivčenka, ali i za Elenu Lipkivski Ergul, savetnicu Volodomira Zelenskog, ukrajinskog predsednika. Uvidom u zvanični registar američkog Ministarstva pravde, može se videti da su na spisku njihovih klijenata ili su to bili Indija, Skupština Južne Koreje, Azerbejdžan, Vlada Paname, Ministarstvo za investicije i međunarodnu trgovinu Uzbekistana… Tu su i Ambasada Katara, Muslimanska svetska liga, kao i Ministarstvo odbrane Poljske.
Zanimljivo je da je BGR radio i za iračku Partiju napretka, milijardera iz Libana Bahaa Haririja, ali i za Taksina Šinavatru, bivšeg tajlandskog premijera, koji je zbog optužbi za korupciju pobegao iz zemlje i smestio se u Crnoj Gori.
BONUS VIDEO Koliko nas košta američko lobiranje
