Kinezi idu jer neće da plaćaju carinu

Poslovanje u zakonskim okvirima, sa izdavanjem fiskalnih računa i poštenim plaćanjem carine na uvezenu robu, ne sviđa se kineskim trgovcima u Srbiji.

Ne isplati im se poslovanje po propisima

Zato roba iz Kine u kineskim tržnim centrima i robnim kućama sve brže ustupa mesto proizvodima iz Turske, a Kinezi, koji sad plaćaju realne uvozne dažbine i PDV, na šta nisu navikli, napuštaju Srbiju i idu u Mađarsku, Moldaviju, Brazil, Čile i Urugvaj.
Preseljenje posla u druge zemlje počeli su kada je država prestala da im gleda kroz prste, otkad traži da prijavljuju radnike, da izdaju fiskalne račune i da im carini stvarnu količinu uvezene robe, a ne lažno prijavljenu. Odeća iz Kine, koja je bila i upola jeftinija u odnosu na robu drugih proizvođača, tada je naglo poskupela pa sada razlike u ceni gotovo da i nema.

Uvoz 1.200 puta veći Rajić objašnjava da na teritoriji EU svaka država vodi politiku reciprociteta sa Kinom – ili imaju kvote, ili „koliko vi uvezete, toliko mi izvezemo“. – Mi smo dostigli 1,3 milijarde dolara uvoza iz Kine 2011, a 1,08 miliona evra izvoz. Uvoz nam je bio 1.200 puta veći. Ta ogromna neravnoteža ide samo na našu štetu već 25 godina – kaže Rajić.

I upola manji promet u prethodne dve, tri godine je razlog što nas napuštaju. Čak su i njihovi jeftini proizvodi postali preskupi za naše građane. Pitanje je šta bi se desilo kada bi kineski trgovci napustili Srbiju.
– Ono što se proizvodi u Srbiji nadomestili bi domaći proizvođači koje je jeftin uvoz iz Kine i uništio. Eventualno bi sa tržišta nestali najjeftiniji proizvodi. Ali, upravo su ti nejjeftiniji proizvodi najčešće problematičnog kvaliteta i bezbednosti – kaže Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.
Procenjuje se da u trgovinama 60 odsto čini kineska roba, a na pijacama i buvljacima gotovo 90 odsto tekstila.
– Lokalne samouprave biće na gubitku, jer su kineski trgovci zakupili najveće poslovne prostore i za zakup od dvadesetak kvadrata plaćaju i do 2.000 evra – saznajemo u jednoj lokalnoj samoupravi.

U Upravi carina demantuju kineske trgovce da su im carine sa 10.000 evra za kontejner robe skočile na 65.000 evra. U zavisnosti od robe ta cifra može da ide do 30.000 evra.
– U tako velikim kontingentima krije se deo koji nije prijavljen, a česta su i kršenja prava intelektualne svojine, odnosno falsifikovanja robne marke. Jedan od glavnih problema su umanjene vrednosti faktura za robu. Gotovo 80 odsto prikazanih faktura iz Kine je netačno – kažu u Carini.
Navode da su zato uvedene dodatne kontrole.
– To je stvorilo i prostor za korupciju, pa smo u nekoliko slučajeva imali privođenje carinika koji su zloupotrebljavali službeni položaj tako što su, u dogovoru sa kineskim trgovcima, smanjivali osnovicu za carinjenje i tako direktno nanosili štetu budžetu – kažu u Carini. (Blic)