Kineski med preti da potopi domaće pčelare

Veliki uvoz meda iz Kine u Evropsku uniju ozbiljno ugrožava proizvođače iz Srbije. Prošle godine je na to tržište uvezeno 80.000 tona ovog proizvoda sa Dalekog istoka, što je četrdesetogodišnji izvoz Srbije u EU (mi godišnje izvezemo oko 2.000 tona). Damping cene od 1,6 evra po kilogramu, što je tri puta niže od naše prosečne izvozne cene, prete da potpuno potope domaće pčelare.

Kako tvrde na našem tržištu, za sada nema ovog meda – zvanično, ali mediji u regionu od prošle godine upozoravaju da se ovaj proizvod pojavio na tržištu Bosne i Hercegovine, pa i sporadično Hrvatske. Otuda i nagađanja da je šverc preko Drine mogući put kineskog meda i na tržište Srbije. Prema nezvaničnim informacijama koje je objavilo Udruženje pčelara BiH, Kina na ovo tržište plasira više meda nego svi domaći proizvođači zajedno.

Predsednik Grupacije za pčelarstvo pri Privrednoj komori Srbije Srbislav Vidojević kaže za„Politiku” da koliko zna kineskog meda nema, ali da bi to moglo da se dogodi zbog visokih cena na domaćem tržištu.

– Poslednjih godina nismo imali problem sa uvozom, ali trenutno ne možemo da smirimo divljanje cena. To s obzirom na okolnosti može da dovede i do uvoza, što bi proizvođačima bio signal da globalno tržište diktira cene – kaže Vidojević i dodaje da je trenutno otkupna cena za bagremov med od 3,5 do 3,8 evra za kilogram.

Pčelari, dodaje Vidojević, nisu zadovoljni ovom cenom, posebno zbog nerodne godine, ali nažalost nemoguće je da dobiju veću, jer je konkurencija na evropskom tržištu ogromna. Prema njegovim rečima već sada se oseća da je izvoz pao, iako još nemaju zvanične podatke.

Problem sa uvozom kineskog meda Evropa ima već godinama. Iako je pre nekoliko godina nakratko prekinut uvoz , pre svega zbog ostataka antibiotika koji su pronađeni u kontrolisanim uzorcima, nije dugo prošlo i kineski pčelari 2015. godine ponovo su se vratili i osvojili police evropskih marketa. Iako se uz kineski med vezuju razne spekulacije i obično se odmah poistovećuje sa falsifikatom, stručnjaci kažu da on prolazi analize, ali je reč o proizvodu na donjoj granici kvaliteta.

– Svežina i kvalitet meda se mere količinom dijastaze ili enzima koji pčele dodaju medu. Propisani minimum koji mora da ima svaki med koji ide na tržište je osam jedinica. Kineski najčešće, kako pokazuju analize , ima taj minimum, što je dva do tri puta u proseku manje nego u slučaju meda iz Srbije. Jasno je o kolikoj razlici u kvalitetu je reč, kaže Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

Na pitanje da li ima razloga za brigu i očekuje li da će i tržište Srbije, zbog slabije kupovne moći, uskoro osvojiti kineski med, Živadinović odgovara da nije nemoguće, ali tek pošto se Srbija izbori protiv velikog problema falsifikata meda na domaćem tržištu.

– Država je najavila da će nam pomoći u borbi protiv nelojalne konkurencije, ali više puta smo se uverili da ovi mešetari uvek pronalaze način kako da ponovo prevare kupce. Tako bi i uvoz jeftinog kineskog meda lošijeg kvaliteta i niže cene mogao da bude njihov odgovor na zabranu prodaje falsifikata – kaže predsednik SPOS-a.

Nadležne institucije za kvalitet proizvoda životinjskog porekla u Evropskoj Uniji još su pre desetak godina suspendovali uvoz proizvoda životinjskog porekla iz Kine, a jedan od glavnih proizvoda bio je upravo med. U to vreme u Nemačku je stizao iz Kine med po neverovatnoj ceni od 0,90 dolara za kilogram.

Sve to je uticalo da Evropska Agencija za bezbednost hrane sprovede u februaru prošle godine dodatne analize kineskog i mešanog meda koji se prodaje u Velikoj Britaniji. Od 16 uzoraka, u 10 su otkriveni ostaci antibiotika hloramfenikol, a u šest streptomicina. Med je, prema odluci ove agencije povučen iz prodaje, ali je na nivou Evropske unije sprovedena obimna kontrola kvaliteta koja je donela zabrinjavajuće podatke. Čak 30 odsto kontrolisanih uzoraka nije odgovaralo pravilniku o kvalitetu. To pokazuje, između ostalog, da se i na teritoriji EU med ozbiljno falsifikuje. Ali sve to ih nije sprečilo da prošle godine uvezu rekordne količine meda po neverovatno niskim cenama.

– Naš pčelar nam je nedavno doneo fotografije meda koji pakuje jedan naš dugogodišnji ozbiljan kupac iz Nemačke. Kilogram je koštao šest evra u maloprodaji, što je neverovatno ako uzmemo da je med sa svim troškovima iz Srbije nabavio za recimo četiri evra. Uz marže koje se kreću od 30 do 60 odsto, cena od šest evra ukazuje da je u tegli verovatno kineski med, kažu u SPOS-u.

Kina je inače najveći svetski proizvođač i izvoznik meda. Pčelarstvo nazivaju „krilima poljoprivrede”, a to ne čudi s obzirom na to da, prema poslednjim podacima – imaju oko 7,5 miliona košnica (Srbija recimo ima oko 870 hiljada košnica), a godišnje proizvedu u proseku 200 hiljada tona meda.

Prema pisanju stranih medija Kinezi su upravo zbog velikog profita koji im donosi pčelarstvo, ali i spekulacija koje ga prate, kao i povećanja konkurentnosti na državnom nivou doneli odluku da čak i u provincijama otvore centre za analize. Obučili su kadrove i definisali kriterijume za testiranje kvaliteta meda, voska, matične mleči i polenovog praha. (Politika)