КАКВО МЕЊАЊЕ ГРАНИЦА?! Љута Меркелова се „вратила“ и поручила – „не може“!

Питање статуса Косова и Метохије је последњих месеци актуелизовано до нивоа да се на дневном нивоу, практично из сата у сат износе идеје и предлози, уз низ нејасноћа сакривених у разноликим вербалним конструкцијама званичника из Београда и Приштине.

У јеку промовисања идеје о “разграничењу Срба и Албанаца“ личност која се сматра кључном за будућност такозваног Западног Балкана није било у јавности, а немачки медији су преносили да је Меркелова “нестала“.

Иако је годинама уназад немачка канцеларка била веома присутна у покушајима расплитања косовског чвора, у својеврсну циљну равнину и Београд и Приштина су ушли позивајући се на неке друге “центре моћи“.

У том смислу се од шефа српске дипломатије Ивица Дачића у више наврата чуло да се у “Вашингтону променило расположење“ и да је нова администрација спремна да саслуша могуће “креативне и флексибилне идеје“.

“Раније су сматрали да је питање Косова решено и да ми имамо само да признамо Косово. Нова администрација је променила позицију, отворени су да сагледају све предлоге за нека креативна и флексибилна решења, то је оно што смо ми тражили“, рекао је Дачић за Прву телевизију.

Он је истакао и да “може да се види да су уз Америку и Русија и Француска веома расположене да се дође до компромисног решења“.

Министар спољних послова Србије је, са друге стране, издвојио Немачку као државу која каже да не треба мењати границе.

“Али ми кажемо да су прво мењане границе Србије… Не можете тако да затворите Пандорину кутију и да кажете да се ништа није десило и да нема даље“, рекао је Дачић.

Далеко оштрији у коментару, али овога пута без директног помињања Немачке, Дачић је био на конференцији за медије после састанка са портпаролком руског Министарства спољних послова Маријом Захаровом.

”Они су нашу границу срушили и сада се сетили да ‘нема промена граница’. Отворили сте Пандорину кутију и нема више да се говори о томе. Како вас није срамота, лицемери једни?“ О којој граници причате, о граници Косова и Србије, а ко је верификовао ту границу? Они су помогли да Косово постане независно сада говоре о томе да нема промене граница”, навео је Дачић.

О такозваном креативном решењу косовског чвора још крајем јуна се немачки амбасадор у Приштини Кристијан Хелт озбиљно успротивио.

„Нико не би могао да ме ми да убедљив одговор на питање какве проблеме би подела решила. Да ли би она донела било какво побољшање косовским Србима који живе у јужном делу реке Ибар. Да ли би побољшала ситуацију историјских и религиозних центара као што су српски православни манастири? Да ли би можда побољшала представљање српске заједнице унутар косовског друштва? Не“, рекао је Хелт.

Он је изнео сличан став и почетком маја ове године.

„За мене су разговори о промени границе опасни и ја их одбацујем. „Да би Косово и Србија могли да се придруже Европској унији, такав споразум би требало директно да регулише будуће косовско-српске односе, а не да ствара несигурност која би касније представљала проблеме унутар ЕУ“, рекао је Хелт.

С тим у вези, у мају ове године је и председник Одбора Бундестага за односе са ЕУ Гинтер Крихбаум рекао да Европска унија не жели да увози нове проблеме, односно да не жели да “Косово буде као Кипар”.

„Нерешене конфликте не можемо да увеземо. Кипар је био пример, и то не желимо да се понови“, рекао је Крихбаум.

У августу прошле године је кипарски модел одбацио и Александар Вучић, пошто је претходно недавно убијени лидер ГИ СДП Оливер Ивановић управо ту идеју изнео као могуће решење за косовски проблем.

Меркелова се “вратила“ у политички живот најавом састанка са председником Русије Владимиром Путином, али је сусретом са председавајућим Савета министар БиХ Денисом Звиздићем показала да јој је бивша Југославија и даље у сфери интересовања.

Оно што је рекла тада могло би да забрине политичке личности из Београда и Приштине које су помињале промену граница.

“Границе и територијални интегритет свих земаља Западног Балкана су утврђене и недодирљиве. То треба стално и изнова понављати зато што постоје неке тенденције да се разговара о границама, а то не може да се ради, “, навела је Меркелова.

О љутитости немачке канцеларке раније је говорио управо шеф српске дипломатије, често истичући чувену конференцију за медије у Београду Меркелове и тадашњег председника Србије Бориса Тадића, када је дошло до сукоба због жеље Берлина да се на КиМ укину “паралелне институције“.

Ипак, променом власти 2012. године је уследило оно што је Меркелова захтевала, потписан је Бриселски споразум којим је предвиђено да српски народ на КиМ добије Заједницу српских општина, али се то до данашњег дана није догодило.

У том смислу су поједини аналитичари наводили да су главни преговарачи са обе стране, косовски и српски председник Хашим Тачи и Александар Вучић “са идеје стварања ЗСО прешли на фазу размена територија“, односно “корекције граница“.

То, како ствари стоје, за Меркелову није прихватљиво. (PRAVDA)