Kako su se srozali odnosi Srbije sa Nemačkom ?
Za sve je „kriva“ jedna žena: Kako su se srozali odnosi Srbije sa Nemačkom i kako je Vučić od miljenika postao problem
Foto: OLIVER BUNIC / AFP / Profimedia, ShutterstockOdnosi Nemačke i Vučića u ovoj godini bili su veoma zaoštreni, domaći spoljnopolitički analitičari ocenjivali su kao najgore u poslednjih 10 godina. Dok je nemačkim medijima česta tema tokom cele godine bio upravo Vučić, on se hvalio “Švabom” u svom kabinetu. Međutim, izgleda da ni izvesni Jorg Heskens nije uspeo da pomiri nekadašnje najbolje partnera, a ni da izdejstvuje blaže kritike na račun održanih izbora u Srbiji.
Da su odnosi “zahladnili” između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i nemačkih vlasti pohvalio se lično Vučić još u julu.
“Ja imam u svom kabinetu imam Jorga Heskensa, Švabu, baš Švabu iz Švabije i on je izvanredan u privlačenju investicija i zajedno sa Cicmilom i sa mnogim drugima odlično obavljaju posao. Ali on takođe radi i za nemačku Vladu, on je ta spona sa nemačkom Vladom i odlično to radimo. E sad, veliki je jaz, posebno taj odnos ministarstva spoljnih poslova Nemačke prema nama”, rekao je predsednik Srbije.
Međutim, reklo bi se da je spona zakazala kada je reč upravo o Ministarki spoljnih poslova Nemačke Analeni Berbok, koja je bila u Srbiji pre više od godinu dana. Tom prilikom jasno je stavila do znanja Vučiću da se od njega očekuje uvođenje sankcija Rusiji, ali važna tema sastanka bila je i vladavina prava.
Kritike čitavog establišmenta Nemačke na račun izbornog procesa u Srbiji
Uoči ovogodišnjih izbora u Srbiji Berbok je poručila “pažljivo gledamo”.
I bi tako. Pažljivo su ispratili, posebno izborni dan, a ocene tih izbora nisu baš najviše, kako bi voleo “najbolji student prava”. Umesto čestitki na račun ubedljive i apsolutne pobede kako je Vučić naziva, stigle su kritike od čitave vladajuće koalicije u Nemačkoj.
Pre svih oglasilo se Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke na zvaničnom “X” nalogu.
“Srbija je glasala, ali OEBS i ODIHR prijavljuju zloupotrebu javnih resursa, zastrašivanje birača i slučajeve kupovine glasova. To je neprihvatljivo za zemlju sa statusom kandidata za članstvo u EU“, rekli su iz ovog Ministarstva.
Oštriji su bile Socijaldemokrate kancelara Nemačke, Olafa Šolca, koji su rekli da je potrebno sprovesti istragu.
PROČITAJTE JOŠ:
“Krađa glasova, mito i korupcija ne sme biti dozvoljena u demokratskom svetu. Srbi zaslužuju pravdu i demokratiju, ne lažne izborne procese sa nasiljem i polarizacijom”, ukazale su socijaldemokrate.
Zbog izbornih neregularnosti najoštriji bio je Tomas Hakre iz Stranke slobodnih demokrata Nemačke (FDP), koji je poručio da bi bilo moguće razmatriti stav o pristupnim pregovorima Srbije u EU.
“Ako se tvrdnje nastave potkrepljivati, EU bi bilo dobro savetovati da konačno ispita svoj odnos sa Srbijom i razmotri ozbiljne posledice u pogledu pristupnih pregovora“, naglasio je Haker u saopštenju.
Gašićev faul
U piku loših odnosa, Bratislav Gašić, ministar policije u tehničkom mandatu optužio je Nemačku da štiti ubicu Olivera Ivanovića.
„Mi tačno znamo ko je ubica. Imamo snimak sa aerodroma u Tirani, imamo slike iz Prištine, imamo slike kada je ulazio u stan“, rekao je Gašić i dodao da je „slučaj rešen na način kako to profesionalci rade“, ali i da nisu dobili satelitske snimke sa mesta događaja koje su tražili od međunarodnih partnera, uz obrazloženje „da je bila magla“.
Zatim je kazao i da se ubica Olivera Ivanovića nalazi „pod zaštitom“ nemačkih organa, te da Berlin ne dostavlja tražene podatke Srbiji.
Usledio je momentalni demanti i nemačke ambasade u Beogradu, ali i Vlade Nemačke koja je u odbacila „insinuacije“ srpskog ministra. Berlin je zatražio hitno objašnjenje od srpskih vlasti.
Tim povodom Viola fon Kramon rekla je da će Gašićeve optužbe zaoštriti bilateralne odnose Nemačke i Srbije.
“Nećemo dozvoliti da nas okrive za nešto što nema veze sa istinom. Kao stalni izvestilac za Kosovo, pratim situaciju i tamo i u Srbiji i to je za mene nešto što zahteva objašnjenje. To će biti na mom dnevnom redu prvi put kada se vratim u Beograd”, rekla je fon Kramon tada za naš portal.
Gde je zapelo u odnosu Vučića i Nemačke?
Dimitrije Milić iz organizacije Novi treći put kaže za portal Nova.rs da je Nemačka iz 2012. ili 2016. godine nije ista kao danas i da suštinsku razliku pravi politika Zelenih koji su deo sadašnje, vladajuće nomenklature.
„Vlade demohrišćana su videle stabilnost i ekonomsku saradnju sa Srbijom kao prioritete. Rešavanje kosovskog pitanja uz što manji rizik je takođe imalo visoku važnost. Dok je sadašnja vlast i prevashodno Zeleni pokazali kao dosta manje zainteresovani za stabilnost po svaku cenu ili ekonomske odnose, koliko za unutrašnja pitanja u Srbiji, vrednosni aspekt i spoljnu politiku Srbije. Sa početkom rata u Ukrajini, pitanje spoljne politike Beograda postalo je još kontroverznija tema za Berlin, a primetno je da se u kosovskoj strani vidi pouzdaniji partner po pitanju spoljne politike od Srbije“, objašnjava Milić.
Poslanik u Bundestagu, Josip Juratović, rakao je u intervjuu za portal Nova.rs da budućna saradnja Nemačke sa aktuelnim režimom u Srbiji nije moguća.
“Nemacka je pouzdan partner Srbije ali sa ovakvom političkom postavom dalje surađivati je ne samo od strane Nemačke već Evrope i sveta više gotovo pa nemoguće. Međunarodna zajednica želi jaku i politički stabilnu Srbiju i to je moguće samo na temeljima demokratskih vrednosti koje su u Srbiji vidno narušene” zaključuje Juratović.
BONUS VIDEO:
