Još jedna hajka na predsednicu Helsinškog odbora u Srbiji
Još jedna hajka na predsednicu Helsinškog odbora u Srbiji
Zaklati Sonju Biserko
Sonja Biserko je još jednom na spisku. Na listi za odstrel koju prave “Večernje novosti”, “Alo” i “Kurir”, a sve povodom njenog poziva na prijem Kosova u UNESCO. Tako govore i pišu „tunjavi i ubijeni u pojam, sa želatinom umesto kičme“. Dosadni, bedni, nikakvi, bezosećajni, teško oboleli od nedostatka empatije. Od odgovornosti za učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu. Prvo nasilnici, potom dobrovoljno upregnuti nacionalni radnici
U gomili podmuklih, luzerskih, kukavičkih verbalnih napada na Sonju Biserko, kojima je predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji izložena poslednjih dana, prednjači budžetski fašistički dnevnik„Večernje novosti“, pozivajući vaskoliko Srbstvo na akciju, umesto na slavska nacionalna mudrovanja. Dok jedna osoba, pred njihovim očima, nekažnjeno poziva na prijem Kosova u UNESCO. To je sada glavni krimen Sonje Biserko i povod za poziv na linč. Ispostavlja se da, izrazito nacionalističko glasilo, i ne odašilje baš nacionalno podobne ocene glede patriotskog aktivizma u Srba, baš sada kad je, kao i uvek, najpotrebnije:
„A šta ste mogli da očekujete od njih? Tako govore u tramvajima, na ulici, kod frizera, na pijacama, u bolničkim čekaonicama, za slavskim trpezama… Samo slegnu ramenima. Tunjavi i ubijeni u pojam, sa želatinom umesto kičme. Da, tako Srbi reaguju kad im dežurne štetočine i potkazivači haraju istoriju, kljucaju duhovno tkivo, dodaju đulad dušmanima, razgrađuju državu i podižu granice usred Srbije“, piše ova roto tvar.
Ako ovo nije dovoljno da se Srbi zamisle, uzmu u pamet i naoštre kame – šta li je. Ovako, valjda, logicira komentator Milan Babović, usput pominje zločinačku delatnost izvesnog novopazarskog stomatologa i neke Nataše, koje ovaj put, u ime pogromaške tiskovine, ne tretira ozbiljnije, tek da vide – ko god da su – da ih se ne zaboravlja.
Važna je Sonja Biserko, „ona jadnica koja je u Hagu svedočila protiv svoje (da li je njena?) zemlje u sporu protiv Hrvatske“. Ali, neka, ko zna čemu će valjati, bar na rečima sve bude zakonito: „Mi smo za to krivi. Krivi smo što Sonju i Natašu nismo izolovali u društveni i medijski karantin, još kada su onog februara na revere Hašima Zmije prosule radosnice zbog proglašenja nezavisnosti Kosova. Krivi smo što Ugljanin može da pobija svoje međe kraj kolevke Svetog Save, a da mu ne fali ni dlaka sa glave.
Dokle? Ima li ova država Ustav? Ima li trun samopoštovanja? Ako nas ubeđuju da pred Angelom moramo da igramo pipirevku, zašto dubimo na glavi pred Suljom i Sonjom? Koje poglavlje nam od njih zavisi? Gde je ona čuvena crvena linija? Neće je biti sve dok se otpor i države i svih nas svodi na ‘šta smo mogli da očekujemo od njih’. Jer dok ćutimo, oni uveliko ispunjavaju očekivanja onih koji im pune korito“, nabada zagrcnuti Milan.
Da bar malo odbrani čast nesvesnog naroda. Čovek je talentovaniji nego urednik Dmitrović (nije teško), ali i mrzi više nego njegov pretpostavljeni (to već jeste). U stopu ga prati stanoviti Mladen Dudvarski; guslarsko-koljački raspoložen, tragično neduhovit, isuviše velika kukavica da bi bio opasan (što ne znači da ga treba ispuštati iz vida); laže, falsifikuje, mrzi, poziva na linč: „Ko može da se podiči da ima ovakav biser koji se stavlja oko vrata? Odavno su drugi narodi shvatili da taj biser Biserko nije od one prefinjene sorte. U Srbiji se pojavio sličan biser, imenom Sonja Biserko. Ruku na srce, ima ih i u drugim zemljama, ali bitna razlika između Sonje i drugih Biserko je što je Sonja uvek htela da Srbije nema i da ona bude Dijamant, dok su drugi zdušno branili zemlju u kojoj žive, bila ona Hrvatska, Bosna, Makedonija…Tako je biser Biserko jednom rekla da je 1999. godine bombardovanje NATO bilo da bi se zločini sprečili.Previdela je Sonja da je taj “milosrdni anđeo“ pobio njene komšije, mada ona misli da su njeni sunarodnici Amerikanci. Setila se zatim Sonja da kaže da je srpska istorija sva lažna!“, beleži Dudvarski („Alo“, 27. oktobar).
I sveti se, s pravom, čitaocima koji kupiše ovaj nusproizvod mozga.
„Dobro, to je i jasno, jer biser Biserko živi u mašti i čita samo ‘Ivicu i Maricu’ i to na bušmanskom jeziku. Njoj su objasnili da je Srbija vuk. Još se Sonja budi noću uplakana vičući: ‘Pa gde je taj lovac kada ti treba’. Ona se plaši da Srbija postane konačno zemlja sa pravim biserima, kakvih je imala mnogo u istoriji. Zato je ona dozivala bombardere i strane vojne trupe, koje su trebale da oteraju ‘zlog vuka’ i da sačuvaju lažni sjaj bisera Biserko. Za kraj, zna Sonja da je pravi biser srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Zna Sonja, iako se pravi da čita samo bajke. Zna biser Biserko da je tamo Srbija i da su tamo srpske svetinje. Zato je biser Biserko ponovo urgirala da se Kosovo primi u Unesko i opet sačuva njen lažni sjaj„, poentira komentator „Alo“.
I Kurir ima šta da kaže, ispod lucidnog naslova („Ako je i od Sonje Biserko, mnogo je!“), presuđujućim stilom Sandre Mališić, koja konstatuje da je predsednica HHO „otišla korak dalje“, odnosno „ni manje ni više, nego urgirala da Kosovo bude primljeno u ovu organizaciju“.
“Objašnjenje – Srbija je sama kriva što to već nije predložila jer će, navodno, jedino tako biti zaštićene srpske svetinje na Kosovu. Što bi se narodski reklo, hoće da bude veći katolik od pape. Čini se da gospođa Biserko ima amneziju ili je namerno zaboravila da tokom urgencije napomene da su pre samo deceniju isti ti Albanci palili i skrnavili srpske crkve i manastire pod zaštitom Uneska. Predstavljajući se kao veliki borac za ljudska (čitaj albanska) prava, tada nije bila nimalo ažurna. Nije joj tada palo na pamet da od istog tog Uneska traži da se zaštite spomenici koji su vekovima opstajali i preživeli brojne ratove i razaranja. I za to su verovatno bili krivi Srbi jer su tobože Albanci bili prinuđeni na osvetu zbog velikosrpskih zlodela i zločina. Ista matrica, isti scenario“, detektuje komentatorka Mališić.
Sve je pripremljeno, Sonja Biserko je još jednom na spisku. Na listi za odstrel. Tako govore i pišu „tunjavi i ubijeni u pojam, sa želatinom umesto kičme“. Dosadni, bedni, nikakvi, bezosećajni, teško oboleli od nedostatka empatije. Od odgovornosti za učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu. Prvo nasilnici, potom dobrovoljno upregnuti nacionalni radnici. Nekom je kljucano duhovno tkivo, nekom ostaci sive mase. Koliko li to pati.