Изгорео манастир Свети Илија
Врање – Ватра која је прекјуче захватила манастир Свети пророк Илија у Кацапуну, селу које се налази између Владичиног Хана и Врања, уништила је највећи део конака. У саопштењу Епархије врањске наведено је да узрок пожара није познат и да надлежни органи раде на његовом утврђивању. Ватра је најпре захватила кровну конструкцију, а затим се проширила и на остале делове.
Поред крова, изгорела је и радионица за израду свећа, чиме је нанета велика материјална штета, а захваљујући брзој интервенцији присутних верника, као и ватрогасних јединица из Врања и Владичиног Хана, пожар је локализован и спречена је још већа материјална штета.
– Ову древну светињу, одмах након избијања пожара, обишао је епископ врањски Пахомије, који је пружио подршку и духовно укрепио братство манастира, изразивши велику захвалност на пожртвованости ватрогасцима и команданту ватрогасне јединице, господину Ведрану Ташковићу, као и верницима који су учествовали у гашењу пожара, наглашава се у саопштењу Епархије врањске.
Саопштењем се огласио и манастир на својој фејсбук страници. Наведено је да је ватрена стихија из за сада непознатих разлога прво захватила кров манастирског конака, који је изгорео у потпуности, а брзом реакцијом ватрогасно-спасилачке бригаде, пожар је локализован на првом спрату.
– Нажалост, манастирска радионица је изгорела у потпуности. На срећу, људских жртава није било, али је причињена огромна материјална штета. Братство манастира Свети пророк Илија моли људе добре воље да се јаве на број 066 888 7129 оцу Серафиму и дођу наредних дана, како би помогли око рашчишћавања згаришта великог пожара – апелују из манастира.
Манастир Свети пророк Илија једна је од најстаријих хришћанских светиња на подрују Епархије врањске. Према предању, потиче из тринаестог века, међутим, на основу начина градње, стручњаци закључују да припада нешто каснијем добу. Смештен је десетак километара југозападно од Владичиног Хана, изнад села Кацапуна, на почетку клисуре Лепеничке реке.
Према записима, у временском периоду који није тачно утврђен, на цркву се обрушило брдо, па је манастир био затрпан око сто година. Открила га је стока која је ту пасла. Манастир поседује 52 хектара шуме и нешто обрадивог земљишта. Уз сам манастирски комплекс протиче планински поток који се улива у Лепеничку реку.
Са благословом владике Пахомија, а уз помоћ Министарства вера Републике Србије и верника из Пчињског округа, обнова манастира почела је 2003. године. Озидан је конак, изграђен земљани пут до манастира и рашчишћен простор око самог манастира. По предању, Турци га нису срушили јер су се плашили Светог Илије као пророка и светитеља. (POLITKA)