Ima li kraja katastrofama?
Tri katastrofe koje devastiraju Ukrajinu: Dve su već nanele ozbiljnu štetu, a najgora se tek očekuje
Foto: Handout / AFP / Profimedia, Pavlo Petrov / AFP / ProfimediaOd kada je Ukrajina najavila veliku prolećnu kontraofanzivu, Rusija je intenzivirala svoje napade koji su postali brutalniji nego ikada. Prva meta bio je Kijev, koji je tokom maja granatiran gotovo svakodnevno. Žestoki napadi rezultirali su razorenim zgradama širom glavnog grada, kao i civilnim žrtvama. Međutim, ruski predsednik Vladimir Putin se tu nije zaustavio, i usledila je katastrofa kakvu niko nije mogao ni da nasluti – minirana je brana Nova Kahovka, i sada se skoro čitav jug Ukrajine nalazi pod vodom. Tu užasima nije kraj – postoji mogućnost da će razaranje brane da ozbiljno poremeti rad nuklearne elektrane Zaporožje, što bi moglo da dovede do pojačane radijacije koja bi mogla da utiče na kvalitet života ljudi.
Naime, postoji mogućnost da bi zbog urušavanja brane najveća nuklearka u Evropi mogla da ostane bez hladne vode koja bi mogla da poremeti rad njenog dizel generatora za hitne slučajeve.
Generalni direktor Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) Rafael Gros izjavio je da bi ovo moglo da prouzrokuje dugoročne probleme.
„Odsustvo hladne vode u ključnim sistemima za hlađenje tokom dužeg vremenskog perioda moglo bi da dovede do topljenja goriva i neoperabilnosti dizel generatora za hitne slučajeve“, naveo je Grosi u saopštenju.
Podsetimo, još početkom ruske invazije na Ukrajinu IAEA je naglasila da eventualno oštećenje jednog ili više od šest nuklearnih reaktora ili pomoćnih sistema u Zaporožju, najvećoj nuklearnoj elektrani u Evropi, koja se od početka ruske invazije na Ukrajinu nalazi pod kontrolom ruskih snaga, a trenutno usred intenzivnih ratnih operacija, ima izuzetan potencijal da izazove havariju kakva do sada nije viđena.
Takođe, prema informacijama ukrajinske strane, redovno napajanje je svedeno na samo jedan visokonaponski vod, zbog čega su bezbednosni sistemi u nuklearnoj elektrani u Zaporožju u nekoliko prilika bili aktivirani radi obezbeđenja rezervnog napajanja električnom energijom.
U slučaju da iz bilo kog razloga ovaj sistem prestane da funkcioniše, moguće je pregrevanje reaktora, topljenje nuklearnog goriva, naglo povećanje pritiska u samom reaktoru koje bi na kraju dovelo do eksplozije, poput onih u reaktorima u Fukušimi.
Napad na branu i ekološka katastrofa
Iako IAEA tvrdi da za sada nema direktne opasnosti od havarije u Zaporožju, problem predstavlja to što niko ne može da dođe do nje, što znači da Rusija „može da priredi još jedno iznenađenje“, kao u Novoj Kahovki.
Naime, i ovu situaciju su mnogi smatrali nemogućom, a sada su posledice probijanja velike brane u Ukrajini gore nego što je iko mogao da zamisli.
Čak su i tokom prošle godine pojedini naučnici predstavili prikaz onoga što bi se desilo kada bi brana bila razorena, i mnogo je blaži od onoga što gledamo danas.
Prema zvaničnim podacima, trenutno je u riziku od poplava 42.000 ljudi u južnoj ukrajinskoj oblasti Herson.
Građani Hersona su noć proveli na krovovima kuća, na kojima se neki od njih i sada nalaze, budući da se ova oblast nalazi pod kontrolom Rusije koja prema tvrdnjama ukrajinskih zvaničnika ne dozvoljava evakuaciju lokalnom stanovništvu.
Sem poplave okolnih područja, najmanje 150 metričkih tona nafte iscurilo je u vode Dnjepra kao rezultat eksplozije brane HE Kahovka.
Članovi Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine izjavili su da se najmanje 150 metričkih tona motornog ulja izlilo u Dnjepar i da postoji rizik od daljeg curenja više od 300 metričkih tona.
Kravi maj bio uvod u sve?
Stručnjaci smatraju da je maj, najbrutalniji mesec od početka rata, bio uvod u još veći horor koji se sada dešava. Naime, na Kijev je od početka maja do sada Rusija izvršila 15 masovnih razornih napada.
Pre toga, odnosno tokom proteklih 15 meseci, od kada je Putin započeo invaziju na Ukrajinu, Kijev je bio meta vazdušnih nadapa svega nekoliko puta. Do granatiranja ovog grada, prema nepisanom pravilu, dolazilo je u dva slučaja – nakon poraza ruskih trupa na frontu ili nakon posete najviših svetskih zvaničnika Ukrajini ili nekoj okolnoj zemlji. Specifično je to da je svaki novi napad bio za nekoliko stepena brutalniji od prethodnog.
Pročitajte još:
Takođe, od početka maja PVO sistemi u Kijevu imali su posla više nego ikada. Uprkos tome što su gotovo uvek uspešno odbijali napade ruskih bespilotnih letelica, ostaci dronova su padali svuda po glavnom gradu Ukrajine i uzrokovali ozbiljnu štetu.
Treba napomenuti da je ruska vojska u ovim napadima koristila najmoćnije naoružanje koje poseduje – kombinaciju bespilotnih letelica Šahid iranske proizvodnje i krstareće rakete.
O tome koliko su ovi napadi razorni najbolje govori podatak da je prilikom jednog od napada, sredinom maja, Kijev protiv dronova upotrebila i moćne Patriot PVO sisteme američke proizvodnje, što je prvi direktan okršaj ruskog i SAD oružja u dosadašnjem sukobu.
BONUS VIDEO Evropske teme od Ukrajine do Kosova: Kako se proveo predsednik Srbije na samitu u Moldaviji?
