Mislim da davanje značaja veri u današnjoj državi i mešanje crkve u državne poslove čini jednu državu prilično demode. Vera i prateća crkva iz davnih vremena kada nije bilo škola, bolnica, kafana, državnih institucija, udruženja građana, društvenih mreža i kojekakvih platformi, moraju biti temeljno promenjene da bi opstale u ozbiljnoj i modernoj državi.

Zato Amerika može da bude moderna i da istovremeno ima veliki broj vernika. Ali zato Srbija u kojoj se „vladike leče na VMA, a vernici u manastirima“ (mislim da je ovo napisao Kišjuhas u nekom ranijem tekstu, a svi znamo da je tačno) nije moderna država i neizmerno je licemerna.

Autor teksta „Dobro došli u filozofiju tame“ ne vidi vezu između religije i zla učinjenog u ime religije, jer je, po njegovim rečima, religija samo filozofija, ideologija, nematerijalni princip, a zlo čine ljudi. Ja ne razumem šta to stvarno znači, kome to treba, kome pomaže.

Ako smo svedoci da nas iz SPC decenijama obasipaju raznim nepodopštinama (sa časnim i retkim izuzecima), gde je ta filozofija, taj nematerijalni princip? Ako je samo u glavama vernika, koja je uloga ovakve crkve? I ima li veće tame? S druge strane autor insinuira da su Hitler i Staljin ubijali u ime ateizma, kao da im je samo ateizam bio zajednički, i ako su uopšte bili ateisti.

Sve ostalo u tekstu „Dobro došli u filozofiju tame“ teško je komentarisati, jer su tvrdnje konfuzne i nedosledne. Na primer, verujući sociolog ne mora da dokazuje postojanje Boga, ali sociolog ateista bi trebalo da dokaže da bog ne postoji. A glavni dokazi postojanja Boga su nezamislivost nepostojanja „završne pravde“ (što god da je to) ili prosto teškoća da se nekome kaže da je slučajno rođen.

A najčudnije od svega je što se u celom tekstu ne pominje pojam morala i uopšte se ne računa na njegovo postojanje. Ili si vernik i čekaš „završnu pravdu“ ili si neki zli ateista koga čeka ta pravda.

Naravno, sve su ovo samo moji utisci posle čitanja teksta „Dobro došli u filozofiju tame“. Ja lično verujem u moral i u neku buduću bolju državu u kojoj ćemo doživeti i doživljavati sadašnju, svakodnevnu i podrazumevajuću pravdu.

A za završnu ćemo da vidimo završnog dana. Takođe mislim da su svačija vera i nevera lične stvari. Niti se verniku može zabraniti da veruje, niti se ateista može naterati na to. I sve to nema veze sa crkvom i zvaničnom religijom.

I na kraju, ne verujem da je Kišjuhas pisao svoj tekst sa prislonjenim pištoljem, pre je to radio neko drugi.

Autorka je pravnica u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.