Експлозив на извол’те
Да су двојица радника „Крушика” 1. децембра успели у својој намери да из погона ове фабрике украду више од десет килограма војног експлозива, том количином могли су, далеко било, у ваздух да дигну пола Ваљева. „То је озбиљна количина велике разорне моћи”, каже наш саговорник који је добар познавалац експлозивних средстава.
Подсетимо, полиција је тада у Ваљеву предухитрила и ухапсила двојицу радника који су покушали да украду 11,3 килограма експлозива ТНТ из холдинг корпорације „Крушик”. Ова полицијска акција није била једноставна и веома је битна, наводи наш саговорник из полиције. Не дешава се често у нашој земљи да неко по улици шета са експлозивом. Акцији је претходио вишемесечни оперативни рад. Канал за крађу и даљу продају експлозивних материја и борбених средстава из „Крушика” овим је пресечен и то је за сваку похвалу.
Међутим, овај случај отворио је многа питања а пре свега: коме је тај експлозив био намењен – да ли криминалцима или терористима? Одговор на ово питање даће полицијска истрага, али битно је и истражити како су двојица осумњичених ковали своје планове и да ли су прошли безбедносне и психичке провере, јер нису радили у индустрији слаткиша, већ у државној фабрици чија је претежна делатност производња оружја, муниције, ракета…
У тренутку када су, сада већ бивши радници фабрике, М. Г. (35) из Лајковца и М. З. (39) из Ваљева аутомобилом „рено меган сеник” превозили ТНТ, пут су им пресекли припадници СБПОК-а и ставили лисице на руке. Осумњичени су експлозив сакрили у пртљажник у канту за полудисперзионе боје. Они су одмах приведени Вишем јавном тужилаштву у Ваљеву, након чега им је и одређен притвор. Терете се да су починили кривична дела недозвољене производње, држања, ношења и промета оружја и експлозивних материја и крађе оружја и дела борбеног средства. Члан 348 Кривичног законика наводи да ко неовлашћено носи експлозив, казниће се законом од две до дванаест година. Свако, како сазнајемо, ко конкурише за посао у „Крушику”, осим стручне спреме и здравствене способности, мора да прође и кроз одговарајућу безбедносну проверу.
Међутим, и ако прође проверу и запосли се у овој фабрици то није гарант да му на памет неће пасти да изнесе мало експлозива и покуша да га препрода, додаје наш саговорник. Да ли је зарада од продаје експлозива била једини мотив ухапшенима да га изнесу из фабрике? Експлозив би вероватно завршио код криминалаца, а у прилог томе говоре и честа хапшења и акције, јер осим оружја, полиција код мафијаша неретко нађе и експлозивне материје.
„Вероватно им је то била немера, али оно што је опасно јесте да су они радили у таквој фабрици и можда су били и обучени да рукују с тим експлозивом”, закључује наш саговорник.
ТНТ на отвореном (у зависности од количине) има ваздушно ударно дејство и до 50 метара. То значи да на тој раздаљини може да направи велику штету у убије много људи. Међутим, експлозив је најјачи у затвореном простору у бушотинама и тада може да сруши огромну зграду. Тринитротолуен (ТНТ) је хемијска супстанца. Ово једињење је први припремио немачки научник Јулијус Вилбранд 1863. године. Он је имао намеру да добије средство за бојење, а двадесет година касније откривено је да је реч о веома јаком експлозиву. Жуте је боје, а користи се и као јединица за мерење јачине експлозија (нуклеарних, конвенционалних…). ТНТ је најраспрострањенији и најважнији војни експлозив, управо због својих особина: лако се лије, пресује и чува, стабилан је и може дуго да се складишти. Примењује се у скоро свим типовима артиљеријске муниције. Самостално у тренутним гранатама и помешан са хексогеном у противоклопним кумулативним гранатама. Као и свега осталог, интернет је препун „рецепата” – како у кућној радиности искористити експлозив и направити бомбу. Не интернету је једно време био доступан чак и приручник за чеченске диверзанте са детаљним описима како од експлозива створити разне убојите направе. (POLITIKA)