Posle 15 godina ima šta da kaže: Vladimir Vukčević, vrhovni asanator državnih zločina

Photo: EPA

Ubistvo braće Bitići se u srbijanskoj javnosti, pa i pravosuđu, percipira kao patriotski čin, kao i svi zločini koje su srbijanske snage bezbednosti i državne bande počinili na Kosovu. Ubistva zarobljenika, civila, silovanja, paljenje sela, pljačka, onako usput. Srbija, nema sumnje, pokazuje nameru da reši najznačajniji bilateralni problem u odnosima sa SAD, kako je slučaj Bitići okarakterisao predsednik njene Vlade. Za takav čin treba samo da prizna kako su mnogi njeni heroji okrutne ubice i protuve. Zlikovci sa političkom i medijskom potporom

Svirepi zločin države Srbije: Sahrana posmrtnih ostataka braće Bitići

Photo: EPA

Vrhovni asanator Vladimir Vukčević, glavni tužilac za patriotsko zataškavanje srpskih ratnih zločina, ponovo je, sa nedopustivom pauzom od više meseci, izašao sa ekskluzivom: „Rešićemo ubistvo braće Bitići“, poručuje u kolonoskopskom intervjuu („Danas“, 17. avgust, snimač Roknić). U ovom uvlakačkom štivu, (urednik Roknić, ljudsko pravo, vidljivo poštuje Vukčevića, Vukčević do bola obožava Vučića), ima i nekoliko istina, kao i uvek kad Vukčević prodaje maglu; nekada je ponavljao kako „vlada omerta“ (ko bi se toga setio), sada će konstatovati kako su „mnogi osumnjičeni na zapaženim pozicijama“. Ko bi u to sumnjao, još kada Asanator, čovek koga je nemoguće penzionisati, procvrkuće: „Svi se trudimo da to bude što pre, previše je vremena prošlo“. Kakva sugestivnost, samo bi zlobnici rekli da smo na nju navikli, braća Bitići ubijena su 1999, tri godine kraće Vukčević varira izmišljotine sa državne pozicije.Ko su, tužioče, osumnjičeni na zapaženim pozicijama, koje su pozicije „zapažene“, zašto ih, nakon trinaest godina šmiranja istrage, ne prijavite nekom – tužilaštvu, na primer, nekom tužiocu, novinarima koji vas, pravilno raspoređeni u strelce („Novi magazin“, „Politika“, „Blic“ Slobodna Evropa, „NIN“, „Nedeljnik“, ostatak je u registru medija), podržavaju u uspešno realizovanim asanatorskim nakanama. Jasno, interesi istrage, isti oni zbog kojih monstrumi iz patriotskih redova uživaju sinekure, penzije, počasti, zbog kojih su na slobodi, recimo, sve zveri Srpske dobrovoljačke garde, časnici vojske i policije krvavih ruku, i zapovednici ostalih patriotskih državnih formacija.

U pravu je Asanator: „To je bio državni zločin…“, baš kao i njegovo šmiranje istrage, u kojem je najneviniji komandant mesta zločina, kampa Posebnih jedinica policije Goran Radosavljević Guri. Brat ubijenih Fatos Bitići isticao je kako nalazi istražitelja američkog Federalnog istražnog biroa ukazuju na to da je naređenje za ubistvo Ilija, Agrona i Mehmeda Bitićija, izdao lično bivši komandant Žandarmerije Goran Radosavljević Guri, tokom svojevrsnog mont-procesa docnije oslobođenim policajcima Sretenu Popoviću i Milošu Stojanoviću tretiran u Tužilaštvu za ratne zločine Srbije kao heroj otpora NATO.

Državni je zločin i činjenica da su u toj navodno elitnoj policijskoj jedinici policajci, njih više od sto, koji, kako tvrde, ne znaju ko je pre 16 godina svirepo ubio nenaoružane civile metkom u potiljak. Saučesnici koji brinu o sigurnosti građana Srbije.

Ako Asanator nešto kaže, a Panović to prenese onda Bela kuća tu nema šta da doda: Džozef Bajden, s nestrpljenjem očekuje Vukčevićevu poruku

Photo: rtv.rs

Naravno da Federalni istražni biro, koji je vodio svoju istragu, zna ko je ubio braću Bitići. Od Srbije se ne očekuju imena ubica, već informacija o tome ko je od njih uhapšen. U čitavoj priči pozivanje Aleksandra Vučića na Vladimira Vukčevića ne zvuči ozbiljno – niko ne može uveriti čoveka sa poslovnom sposobnošću da je Srbija donedavno istraživala ubistvo trojice američkih državljana albanskog porekla, pritom pripadnike Oslobodilačke vojske Kosova. Možda se nešto promenilo – ko veruje Vukčeviću, veruje u vađenje srca bez anestezije, verovatno i u Božić Batu, Čarobnjaka iz Oza, Alisu – deluje romantično, ali ne i učinkovito.

Taj se zločin u srbijanskoj javnosti, uprkos Vučićevim pokušajima da takav stav građana Srbije promeni (među nama, nisu spasavali Srbe, već romsku porodicu), pa i pravosuđu, percipira kao patriotski čin, kao i svi zločini koje su srbijanske snage bezbednosti i državne bande počinili na Kosovu. Ubistva zarobljenika, civila, silovanja, paljenje sela, pljačka, onako usput.

Srbija, nema sumnje, pokazuje nameru da reši najznačajniji bilateralni problem u odnosima sa SAD, kako je slučaj Bitići okarakterisao predsednik njene Vlade. Za takav čin treba samo da prizna kako su mnogi njeni heroji okrutne ubice i protuve. Zlikovci sa političkom i medijskom potporom.