„Ja samo slušam da se Vučić oženio. Od tada kupujem ove tabloide stalno, sve ko velim, ako znam kad Stanija menja gaće, i da je ovaj s onom, da će to neko da mi demantuje. Izgleda da se potvrđuje da se naš prvi čovek Srbije oženio, ali je frapantno da toga nema u medijima kojima je to u opisu posla“.

U pitanju je precizan citat Dragoljuba Žarkovića iz jednog od poslednjih Utisaka nedelje na B92, kada je, naknadno je to opisala i sama Olja, desetak minuta nakon emisije njoj zazvonio telefon a sa druge strane se čulo urlanje poznatog muškog glasa najpoznatijeg kao Vučićev glas.

Olja je vozila, telefon je po propisima uključila na spikerfon, pa su svi prisutni u motornom vozilu čuli urlanje poznatog muškog glasa, najpoznatijeg kao Vučićev glas. Bilo je to interesantno ali malko traumatično iskustvo, pa Đorđe Vukadinović samo što nije iskočio iz kola u pokretu, svedočila je kasnije autorka emisije, a Utisak nedelje je ubrzo skinut s programa kao prva u nizu ukinutih medijskih sloboda. Zvaničan razlog je bio što Olja nije želela da pređe na Info kanal B92, koji je i sam ubrzo ukinut, a tabloidi koji kao po komandi nisu izvestili o onoj svadbi, nastavili su da izveštavaju ko kad menja gaće, ali su kao i većina medija prestali da izveštavaju ko bi mogao da zameni Vučića, jerbo je on za razliku od gaća – nezamenjiv.

Žarković je posle pričao da je jednom prilikom sreo Vučića i objasnio mu otkud njegovo interesovanje za onu cenzurisanu svadbu.

„Aman, čoveče, pa i Putin kad se razvodi izda zvanično saopštenje“, prepričao je Žarković taj razgovor.

Mogao bi ovo biti „in memoriam“ starom dobrom Žaretu koji nas je napustio pre neki dan, ali je to pre svega priča o zemlji u kojoj se kao državna tajna čuvaju neke savim obične ljudske situacije o kojima čak i Putin izda zvanično saopštenje. I gde deo opozicije s pravom razmišlja – kako izaći na izbore u medijskom okruženju u kome o bračnom statusu najmoćnijeg čoveka države saznamo tek kada Informer, dugo posle one tajnovite svadbe, objavi foto-vest sledeće sadržine: „Lider SNS Aleksandar Vučić juče je sa suprugom Tamarom ručao u poznatom beogradskom restoranu. Sasvim slučajno tu se našao reporter Informera i tako je nastala prva novinska fotografija bračnog para Vučić“.

Izgleda da je lider SNS delimično poslušao Žareta pa je umesto zvaničnog saopštenja, ko Putin, izdao zvaničnu fotografiju koja je nastala, jelte, savim slučajno, tako što je reporter Informera sedeo u poznatom beogradskom restoranu i nije mogao da veruje koga to vidi za susednim stolom.

„Izvin‘te, da li mogu da vas fotografišem“, pitao je reporter baš dok je bračni par čekao predjelo, a vazda slobodoumni predsednik je rekao: „Slikaj, al’ nek ispadne sasvim slučajno“.

Uostalom, posvedočiće vam svaki urednik tabloida, većina tabloidnih storija i nastane kao rezultat prethodnog dogovora starlete i fotoreportera, dok čitaoci žive u ubeđenju da je sve nastalo sasvim slučajno.

Nije baš logično da se tom metodom starleta služe proevropski reformatori, ali istorija medija nije zabeležila da neka starleta kontroliše 90 odsto medija, mada je zabeležila da neki proevropski reformator to isto čini, jerbo je evropska vrednost, po reformatoru, sloboda strogo kontrolisanih medija.

Zato smo u međuvremenu u srpskim tabloidima saznali, sasvim slučajno, jelte, koji opozicionar ima devojku, sa sve raznovrsnim BIA fotografijama sa njihove šetnje Moskvom. Potom – kog lidera Saveza za Srbiju je ostavila supruga. Zatim – žena kog lidera opozicije je šef narko-mafije. Svojevremeno smo imali i ogavan tekst o detetu tadašnjeg ministra koji je polako okretao leđa premijeru i postajao opozicionar.

Ajd što opozicija neće na izbore dok se ne oslobode mediji, ali Bilčik, Fajon i onaj treći sigurno ne misle da je normalna medijska situacija u nekoj zemlji takva, da lepu reč o uredniku bilo kog medija koji piše protiv Vučića možete čuti iz usta vlasti tek kad se dotični urednik upokoji gospodu.

„Kao novinar bio je hrabar bez jarosti, kritičan bez jetkosti, iskren bez zlobe. Želeo je i uspevao da bude glas razuma u horovima nerazumnih, poštovali su ga i politički i ideološki neistomišljenici. Više nego dovoljno za jedan časno pređen profesionalni i životni put“,  napisao je u ministar kulture povodom smrti Dragoljub Žarkovića. Pritom se niko drugi iz vlasti nije obratio javnosti zbog odlaska jednog od najvećih srpskih novinara, već samo onaj delić vlasti čiji je to resor.

Vlast sama shvata da o urednicima medija koji je zdušno podržavaju, koje koristi za obračun sa ljudima, koji se bave najodvratnijim stvarima uperenim protiv slobodnomislećih ljudi, niko nikada neće moći da napiše rečenicu: „Kao novinar bio je hrabar bez jarosti, kritičan bez jetkosti, iskren bez zlobe. Želeo je i uspevao da bude glas razuma u horovima nerazumnih, poštovali su ga i politički i ideološki neistomišljenici. Više nego dovoljno za jedan časno pređen profesionalni i životni put!“

E, u tome je suština kada neko počne da priča o medijskim slobodama u Srbiji.

Ako o urednicima koji prave provladine medije ne možeš da napišeš onu rečenicu koju je ministar Vukosavljević napisao o Žarkoviću, jasno je kakva je vlast, a posebno je jasno kakvi su njeni mediji. Tu ne treba ništa više dodati.