Otrovi svuda oko nas
Kalajdžić: Kako je pesticid hlorpirifos dospeo do proizvođača voća u Srbiji?
Foto: Shutterstock/ScarcMinistarstvo poljoprivrede je dužno da odgovori kako je pesticid hlorpirifos dospeo do proizvođača voća u Srbiji, ikao je dozvoljen samo za tretiranje šećerne repe, ocenila je danas poslanica u Skupštini Srbije iz stranke Zejedno Jelena Kalajdžić.
„Informacija o zaustavljanju transporta breskvi iz Srbije u zemlju članicu EU zbog pronalaska ostataka pesticida hlorpirifos koji nije dozvoljen za upotrebu u voću je krajnje zabrinjavajuća“, navela je Kalajdžić.
Podsetila je da je hlorpirifos u EU zabranjen od početka 2020. godine, a u Srbiji od prošle godine, osim za šećernu repu, po odluci Ministarstva poljoprivrede.
„Postavlja se pitanje da li je fitosanitarna inspekcija vršila adekvatan nadzor tokom celog procesa, odnosno od same prpizvodnje, transporta ovog preparata na bazi ove aktivne materije, pa sve do njegove primene na parcelama šećerne repe“, rekla je Kalajdžić.
„Ova situacija sa breskvama svakako nije ništa novo već rezultat dosadašnjeg rada Ministarstva poljoprivrede, odnosno ljudi koji su se našli na rukovodećim mestima sticajem okolnosti. Kontrola situacije na terenu i rukovođenje ozbiljnim stvarima im ide tako dobro da su nam afere kao ova postale sve učestalije“, izjavila je Kalajdžić.
Ona je zapitala „da li će se desiti presedan pa će neko od odgovornih preuzeti odgovornost, makar minimalnu, barem onu moralnu za ovaj skandal kojim se urušava ugled srpske poljoprivrede, a naročito njene veoma perspektivne grane, voćarstva“
„Ovakvi problemi su samo rezultat višegodišnjeg urušavanja celokupnog sistema u našoj državi. Ostaje nam da se svi zapitamo šta je sledeće posle loše i teške proizvodne godine, vremenskih nepogoda sa ogromnim štetama, kao i ovakvih stvari koje nam donose bruku i sramotu, a mogle su biti sprečene“, ocenila je Kalajdžić.
Šta se sada dešava sa srpskim breskvama koje su vraćene iz Hrvatske
Foto: ShutterstockU toku su analize breskvi vraćenih iz Hrvatske zbog prisustva pesticida hloropirifosa. Preparati s tom supstancom zabranjeni su u Evropskoj uniji i kod nas od kraja 2022, ali se i dalje koriste. Najčešće iz zaliha, ali i sa crnog tržišta. Međutim, nedozvoljene supstance države mogu da uvezu u uslovima nepredvidivih opasnosti koje nije moguće suzbiti registrovanim preparatima, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.
Država jeste dozvolila interventan uvoz hloropirifosa, ali samo za zaštitu šećerne repe. Ako se ustanovi da je insekticid završio i u proizvodnji drugih kultura, biće pokrenuta krivična odgovornost. Dodaju, građani nemaju razloga za bojazan. I domaće i uvozno voće i povrće pod redovnom su kontrolom, piše RTS.
„Kada govorimo o proizvođačima, kontrolu sprovodi fitosanitarna inspekcija, a uzorke u supermarketima uzima poljoprivredna inspekcija“, kaže Nebojša Milosavljević, direktor Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Milosavljević napominje da je u planu zapošljavanje novih inspektora kako bi se pojačala fleksibilnost i mogućnost da se odgovori na sve zahteve.
PROČITAJTE JOŠ
Trenutno ih je na terenu 134, a bezbednost hrane kontroliše se i digitalno, analizom rizika. Sa članicama Evropske unije delimo informacije o rizičnim pošiljkama.
„Više niko neće da jede neke male breskve, male šljive. Da bi to sve bilo idealno i lepo i da bude dosta, to sve mora da se štiti – od konzervanasa, preko pesticida, herbicida i tako smo došli u situaciju da je pre 15 godina počela malo da se gubi kontrola i da se uvode vrlo strogi propisi. Izbačeni su mnogi pesticidi i stavljeni van upotrebe“, kaže Stevan Blagojević, direktor Instituta za fizičku hemiju.
Hloropirifos je zabranjen, jer je toksičan i utiče na gene.
„Kada se neke aktivne materije povuku iz prometa i zabrane u nekim zemljama, one još uvek postoje u zalihama koje trebaju da se potroše i to proizvođači koriste, tako da nekada ne ispoštuju dozu, ne ispoštuju koncentraciju, ne ispoštuju optimalan rok primene i kada se urade analize iz njihovih voćnjaka dođe do ovakvih situacija“, kaže Darko Jevremović, direktor instituta za voćarstvo iz Čačka.
Stručnjaci rešenje vide u obukama za poljoprivrednike, propisane su zakonom 2019, ali su odložene zbog korone.
„Mi cenimo da oko 200.000 njih treba da prođe obuku. Očekujemo da do kraja godine usvojimo pravilnik, da krenemo. Angažovali smo i naučne institucije i poljoprivredne službe da što pre obučimo taj veliki broj ljudi, da dobiju sertifikat koji će da im služi kao ulaznica, onosno dozvola za kupovinu sredstava za zaštitu bilja“, kaže Nebojša Milosavljević.
U protekloj godini sa naše granice, zbog neispravnosti, vraćeno je 40 pošiljki hrane.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
