BARBER SHOP

BRIKS nije fiks

Miša Brkićdanas 07:00

Odavno jedan svetski skup nije iščekivan s takvom pažnjom i nadama. Možda su samo Versajski ugovor, Bukureški sporazum, Jalta i Berlinski kongres imali tako velika očekivanja kao što je to ovih dana slučaj sa Samitom BRIKS-a.

Nadanja su da će se tog 22. avgusta u Johanesburgu odlučiti i uobličiti nova globalna arhitektura i svet najzad raspolutiti na „truli“ Zapad“ i „probuđeni“ Istok ujedinjen s „frustriranim“ Jugom. Prate se i slave novi kandidati za članstvo. Egipat, Alžir, Venecuela… tri su najsvežija primera država koje su aplicirale za BRIKS. Došlo je vreme za naplatu svih dugova, počinju da likuju pojedini kibiceri, a među jurišnicima ima i naših.

Neizdrž je prvo zahvatila Zavetnike. Oni predlažu da Srbija zatraži status posmatrača u BRIKS-u. Ima, međutim, još delatnika iz političkih i (naročito) intelektualnih krugova koji bi „čim prije“ videli Srbiju u BRIKS-u. Sve ono što sebe smatra pristašama i ljubiteljima autoritarnih, nacionalističkih i teokratskih režima zahteva da se Srbija bezuslovno pridruži novom Paktu u uverenju da je Pakt najzad pronađena „obećana zemlja“ za Srbe, njihovo dugoročno utočište u novoj podeli sveta i efikasna alatka u ratu protiv omrznutog Zapada (od koga će naplatiti sve dugove) i njegovih vrednosti.

Za ulazak u BRIKS glasao bi svaki drugi građanin Srbije, kaže Novi treći put. Od nekadašnje parole „bolje rat nego pakt“, očas smo se prešaltovali na poklič „i pakt i rat“. U Evropi i regionu ne postoji država čija javnost tako strasno flertuje s BRIKS-om kao što je to slučaj sa Srbijom i njenim građanima.

Zašto Srbi vole BRIKS?

Zato što BRIKS nije samo Rusija, ali jeste i Rusija. Zato što BRIKS nije samo Kina, ali jeste i Kina. BRIKS je konglomerat raznorodnih država – od (kako se obično kaže) najveće svetske demokratije (Indija) do najveće komunističke države (Kina). Taj amalgam državnih, društvenih i ekonomskih uređenja blizak je ideološki ideal srpske i leve i desne političke klase u kome svako nađe nešto za sebe. Levičari u BRIKS-u vide radničku klasu na vlasti (Južna Afrika, Brazil, Kina) a desničari prepoznaju BRIKS kao sveto trojstvo diktatora, države i nacije (Rusija, Kina). I jedni i drugi nisu gadljivi na korupciju (Južna Afrika, Rusija, Brazil), niti im smeta sprega politike i mafije (Južna Afrika).

Ljubav Srba prema BRIKS-u inspirisana je dugo godina podsticanim antizapadnjačkim raspoloženjem kojim dominiraju antikapitalizam, antiliberalizam i prezir privatne svojine, pravne države i ljudskih prava.

BRIKS možda najbolje definišu države koje su istakle kandidaturu za članstvo i u čijem bi se društvu rado našla Srbija, pa čak i kao posmatrač: Saudijska Arabija, UAE, Kazahstan, Bahrein (privatna država), Iran (teokratska država), Venecuela, Kuba, Zimbabve (komunistička država), Egipat, Sudan (vojna diktatura), Turska (autokratija)… Nije se slučajno Indija, zemlja-osnivač BRIKS-a, usprotivila ideji raširenih ruku za svakog ko bi da postane član i definisala svoj uslov da u BRIKS mogu samo zemlje sa demokratskim težnjama.

Šta Srbija očekuje da će dobiti od BRIKS-a?

U startu, ne treba da se zavarava da je to novi Pokret nesvrstanih. Nije. To je savez stvoren, i tako se najavljuje pred širenje, za konfrontaciju sa Zapadom i zapadnim vrednostima. Pakt frustriranih, kobajagi ravnopravnih, (Kina-Gabon ili Indija-Etiopija), osvetnika željnih novog svetskog poretka kojim oni upravljaju.

U političkom smislu, Srbija od BRIKS-a očekuje da brani njenu teritorijalnu celovitost (Kosovo) i prava srpskog naroda u regionu (Republika Srpska). To su Zavetnici jasno definisali.

U ekonomskom smislu, očekivanja su da BRIKS ne uslovljava privrednu, trgovinsku i finansijsku saradnju stanjem demokratskih i ljudskih prava u Srbiji (kao, recimo, u Egiptu). Očekuje se zatim, lakši pristup kapitalu BRIKS-ove Nove razvojne banke, čiji je strateški cilj, kako tvrdi njena predsednica Dilma Rusef, da kao zadruga (!!!) nerazvijenih i zemalja u razvoju zameni omrznute MMF i Svetsku banku. Velika su očekivanja i od dedolarizacije (iako Srbija do sada nije imala neke vidljive štete) što bi značilo da, u zamenu, prihvata kineski juan, rusku rublju ili neku novu BRIKS valutu kao sredstvo plaćanja i zaduživanju.

Savez zapadnih država okupljenih oko Grupe7, koji je targetiran kao globalni ideološki takmac BRIKS-a, i dalje je najmoćniji i najkohezivniji ekonomski blok na svetu koji dominira globalnim deviznim rezervama. BRIKS je savez vrlo različitih država, i u političkom i u ekonomskom smislu, za čije će čvršće povezivanje biti potrebno puno vremena i kompromisa. Primera radi, Kina koja trenutno dominira BRIKS-om ima dvostruko veći BDP od ostale četiri zemlje zajedno. Ogromne ekonomske razlike između članica otvaraju škakljivu temu moguće dominacije Pekinga unutar Grupe, stavljaju na probu tezu o jednakoj važnosti glasova svih zemalja članica i izazivaju strah drugih zemalja BRIKS-a.

Tema dedolarizacije postala je aktuelna na insistiranje Rusije koja je suspendovana iz međunarodnog platnog sistema zbog agresije na Ukrajinu i traži načine da zaobiđe sankcije Zapada. Ali, dolar se danas koristi u 84,3 odsto međunarodne trgovine a juan u 4,5 odsto. Veliko je pitanje da li bi komunistička vlast u Pekingu bile spremna da juan proglasi novom svetskom valutom jer bi to zahtevalo da svoju valutu pusti da slobodno pliva i izgubi kontrolu nad njom.

Eventualno kreiranje nove valute BRIKS-a bila bi pogrešna ideja, jer bi se oko nje okupile zemlje s veoma različitim ekonomijama što bi otežalo (ako ne i onemogućilo) njeno korišćenje. Pitanje je i da li su sadašnje (i buduće) članice BRIKS-a spremne za stvaranje nadnacionalne centralne banke, poput Evropske centralne banke, koja bi upravljala zajedničkom valutom. Sadašnja Nova razvojna banka nije i ne može biti centralna banka BRIKS-a koja kreira zajedničku valutu i brine o njoj, već samo kreditna zadruga koja je spremna da finansira razvojne projekte država članica.

Srbija ne bi trebalo da ima dilemu oko BRIKS-a, ako je iskreno prihvatila evropski put. Ona jeste zemlja u razvoju, ali nije predstavnik a pogotovo ne predvodnik globalnog juga. Na budućnost Srbije ne bi smela da utiče lična „hemija“ između našeg i predsednika Rusije i Kine, kao recimo između predsednika Rusije i Egipta. Evropski put jeste džombast i trnovit i vlada još mora da glanca imidž Srbije. Ali zbog toga alternativa ne bi trebalo da bude priklanjanje bloku nerazvijenih i zemalja u razvoju s izraženom notom autoritarnih, najvećim delom nedemokratskih, režima koji predvodi država s komunističkom (i ličnom) diktaturom.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.