Zašto su Kinezi pohrlili u Bosnu da otvore radnje, a onda pobegli GLAVOM BEZ OBZIRA
Posle rata, u Bosnu i Hercegovinu pristigle su stotine imigranata iz Kine. Na svakom koraku otvarali su radnje, koje su u jednom trenutku postale deo svakodnevnog života. U Sarajevu, između Rajlovca i Buća Potoka, imala ih je svaka druga kuća.
– Bilo je neverovatno. Kinezi su bili svuda. Danas svi napuštaju Bosnu”, ispričao je taksista novinarima Balkandiskursa.
Danas je gotovo nezamislivo da je sedam kilometara duga ulica pre 15 godina bila “nezvanična Kineska četvrt” Sarajeva. Danas se tu nalaze automehaničarske radnje, prodavnice nameštaja, bakalnice.
Uprkos tome što danas u ulici Saveta Zajke postoji samo šačica kineskih radnji, u Bosni ima mnogo Kineza koji tu i dalje žive. Za njih ona odavno više nije mesto za sticanje profita, već je postala njihov dom: tu su rešili da žive, zasnuju porodicu, pa čak i da umru.
Najviše trajnih viza u BiH izdato Kinezima
Broj kineskih doseljenika smanjio se između 2015. i 2016. godine, ali je Kina i dalje jedna od zemalja iz koje je stiglo najviše imigranata. Prema podacima Ministarstva za unutrašnju bezbednost za 2016. godinu, najviše trajnih viza izdato je kineskim podnosiocima zahteva, koji čine više od 20 odsto ukupnog broja.
– Mnogi od nas dolaze iz provincije Džeđang. Svakih nekoliko meseci putujem u Kinu da donesem robu za mene i ostale – kaže Sjaohui iz Vendžoua. Muškarac tridesetih godina nije nameravao da živi u Bosni sve dok se nije oženio devojkom, čija je porodica otvorila radnju u Sarajevu početkom 2000-tih. Od tazbine je nasledio prodavnicu, koju vodi već šest godina.
– Mnogi Kinezi napuštaju Bosnu. Vraćaju se kući u Kinu ili su prešli u Tržnicu Arizona u okrugu Brčko – objašnjava on.
Zbog loše ekonomske situacije i slabog poslovanja, Sjaohui je zabrinut za budućnost. Iako mu je supruga naturalizovana Bosanka, dogovorili su se da će decu podizati u Kini, a ne u Bosni.
Napustili zemlju zbog poreskih propisa
Boćin iz Guangdžoua, 20-godišnja sinovica drugog vlasnika kineske radnje, kaže da su nagomilani dugovi prema državi jedan od razloga što su se mnogi Kinezi doslovno “spakovali i otišli”.
– Mnogi od nas nisu upoznati s ovdašnjim poreskim propisima. Vlada ne kaže ništa. Ambasada ne kaže ništa. Niko nam ništa ne objašnjava, a postoji i jezička barijera – kaže ona.
Činjenica da nisu dobro obavešteni o poreskoj politici i o tome na šta će taj novac biti potrošen doprinela je masovnom egzodusu kineskih radnji iz Sarajeva. Mnogi su otišli da bi izbegli odgovornost zbog ogromnih dugova.
– Ovde je tako mirno, ali ovde sam samo da bih radila za strica. Kada zaradim dovoljno novca, vratiću se u Kinu i zasnovaću porodicu – kaže ona.
Velike korporacije „brišu“ male kineske radnje … (BLIC)