Za žene blagotvoran koren

Opis biljke: 
Žalfija je višegodišnja polugrmovita biljka visine 30 do 60 cm. Ima jak koren i drvenastu stabljiku. Donji delovi stabljike su drvenasti a gornji zeljasti. Stabljika je uspravna i četvorouglasta. Listovi su uski, eliptični, sitno naborani sa dugačkom peteljkom. Veliki tamno ljubičasti cvetovi skupljeni su u cvatove poput klasa koji su sastavljeni od pršljenova. Cvet je dvousnat, a caška i venčić imaju žlezdaste dlake.

Stanište: 
Raste divlje, po kamenitim i neplodnim mestima, a uzgaja se i u vrtovima.

Lekoviti deo biljke: 
Za lek se pre cvetanja skupljaju listovi i mlade grančice.

Lekovito delovanje: 
Žalfija leči promuklost, čisti krv i jača nerve, greje želudac, otklanja gasove, pomaže kod svake vrste prehlade, katara i influence. Ima i protivupalno dejstvo, tako da se toplo preporučuje kod svih zapaljenja, od zapaljenja ždrela, preko unutrašnjih organa, do bešike i vaginalnih upala.Žalfija je u stanju da reguliše i znojenje, odnosno da ga dovede na pravu meru(kada se znojite od slabosti posle gripa ili zapaljenja pluća žalfija taj problem rešava za par dana). Vrlo je stimulativna i podiže tonus. Takodje leči i obolele od reumatizma. Ako uberete sveže listove žalfije i protrljate njima predeo oko zuba, desni, učinićete ih zdravijim i čvršcim.

Opis biljke: 
Preslica je jako rasprostranjen korov koji se teško iskorenjuje. Ubraja se u red paprati. Trajna podzemna stabIjika crne je boje i poput niti širi se u dubinu i širinu. Jako je otporna. Stabljika je uspravna sa tankim i brojnim listovima u pršljenu pa je zbog toga zovu konjskim repom.

Stanište: 
Raste u močvamom tlu , na peskovitim livadama i poljima, i uzduž železničkih nasipa.

Lekoviti deo biljke: 
Za lek se skuplja cela biljka.

Lekovito delovanje: 
Mnogostruka lekovitost preslice bila je poznata još u starom veku. Jedno je od najboljih sredstava za lečenje bolesti pluća, posebno kod plućnih krvarenja i tuberkuloze pluća. Preslica je veoma dobra u lečenju svih oblika malokrvnosti, jer pospešuje stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Nezamenljivo je sredstvo u lečenju čira na želucu, fistula na debelom crevu i drugih oblika čireva, zatim u lečenju bolesti mokraćnih organa. Uspesi se postižu kod grčeva u mehuru, slabog mehura, bolnog mokrenja, zadržavanja mokraće, upale bubrega sa pojavom belančevina u mokraći, upale bubrežne nakapnice, krvarenja bubrega, kod hroničnog nadražaja mehura sa pritiskom na mokrenje (kod žena), kod početne tuberkuloze bubrega i mehura. Pomešana s drugim biljkama koristi se u lečenju mnogih drugih bolesti.

Opis biljke: 
Oman je trajna biljka, razgranata visine do 2 metra. Glavni koren je dugačak, mesnat i gomoljasto deblji. Sporedno korenje je vlaknasto. Sa spoljnje strane sve korenje je smedje, a iznutra bele boje. Korenje ima slab miris i gorak ukus. Kod osušenog korena ukus je blaži, a miris je nalik mirisu ljubice. Listovi su uspravni, veliki, široki i duguljasti na dugačkim drškama. Odozgo su hrapavi, a sa donje strane beli . Na kraju su nazubljeni. Cvetovi su skupljeni u cvetnim glavicama žute boje, a nalik su na mali suncokret.

Stanište: 
Sadi se najviše po vrtovima.

Lekoviti deo biljke: 
U proleće i jesen bere se koren, a listovi i cvetovi za vreme cvetanja.

Lekovito delovanje: 
Oman se koristi kao izvrstan lek protiv kašlja, astme i prsobolje, jer povoljno deluje na lagano izlučivanje sluzi, čisti pluća i krv, takodje je dobar i u lečenju ženskih bolesti i išijasa.