За пет месеци од дијаспоре две милијарде евра
Дијаспора је послала у Србију током пет месеци 2018. године једну милијарду и 336 милиона евра, што је 14,5 посто више у односу на исти период претходне године, према прелиминарним платнобилансним подацима Народне банке Србије.
Према подацима о регистрованим дознакама за пет месеци ове године, преко брзог трансфера новца и рачуна извршено је око 700.000 трансакција, кажу у НБС за Танјуг.
Просечан износ примљених дознака разликује се у зависности од дестинације и начина њиховог слања, нпр. преко брзог трансфера новца просечан износ дознаке креће се око 280 евра, а преко рачуна он је знатно већи.
Упућени тврде да наши људи из иностранства пошаљу и донесу у земљу и знатно више од суме коју региструје НБС. У централној банци напомињу да суму дознака чини регистровани део, који у земљу стиже путем банкарских рачуна и брзог преноса новца, и нерегистровани, који се процењује на основу мењачких послова и кретања девизне штедње становништва. Према проценама НБС, за пет месеци ове године, прилив по основу нерегистрованих дознака износио је око 618 милиона евра. Сабрано, безмало две милијарде евра у овој години је пристигло на руке грађанима Србије.
Посматрано по земљама, највише дознака у последњих пет година, као и у првом тромесечју 2018, долази из земаља у којима живи и ради велики део наше дијаспоре, пре свега из Немачке, Швајцарске, Аустрије и Француске, а највећи део прилива дознака реализује се у еврима, око 80 одсто.
У последњих пет година, како кажу у НБС, прилив дознака у Србију релативно је стабилан, а њихово учешће у бруто домаћем производу креће се око осам посто, што у централној банци очекују и у овој години.
Многим грађанима у Србији животно значи прилив девиза од рођака расејаних по свету.
Резултати истраживања београдског Економског факултета показују да тај новац служи као неформална социјална помоћ. Наиме, у Србији би се много теже живело без девиза које више од пола века редовно стижу од наших људи ,,на привременом раду у иностранству”. Тај новац домаћинстава која га примају штити од већег сиромаштва, јер у просеку чини трећину њихових укупних прихода.
Чланови домаћинстава која примају дознаке у разговору са истраживачима најчешће су изјављивали да већину тог новца троше на основне потребе – храну, одећу, обућу и плаћање рачуна. Стари људи у селима тим новцем плаћају и лечење. Без разлике да ли живе у граду или на селу, без тих пара њихов живот био много тежи. Ако би ова домаћинства остала без тих примања, држава би морала да преузме бригу о њиховој социјалној заштити, зато што дознаке не би могли да замене личном зарадом. Од дознака се граде и одржавају куће и станови, школују се деца…
Девизни пензионери су велика подршка деци и унуцима, али и озбиљна ставка у девизном приливу земље. Овакав обилан и стабилан прилив девиза благотворно делује и на платни биланс земље. Да није дознака, тврде упућени, Србија би се протеклих деценија много чешће суочавала са „бауком банкрота”.
Предвиђа се да ће прилив дознака из иностранства расти до краја ове деценије, али ће се истовремено повећавати и број емиграната из Србије. Стручњаци процењују да ће повећање миграције од 12 одсто донети раст дознака за петину.
Незваничан је податак да пошиљке девиза у Србију стижу на адресе око 800.000 људи, а у 2017. је сваком примаоцу стигло, у просеку, по око 3.500 евра, или око 400 евра по становнику, што речито говори о учешћу и бризи дијаспоре за своје у домовини. (POLITIKA)