Vojna industrija zavisna od političkih odluka

Godinama je stanje na tržištu vojne industrije bilo nepromenjeno. Gotovo svi proizvođači oružja dolazili su iz SAD, zapadne Evrope ili iz Rusije. Ali sve više se u tu granu na tržištu guraju i preduzeća iz drugih zemalja, navodi se u izveštaju Instituta za mirovna istraživanja SIPRI iz Stokholma. Danas se među sto najvećih proizvođača oružja ubrajaju i firme iz Turske, Indije, Brazila, Singapura ili Južne Koreje.

„To pre svega ima veze s političkom željom da se ima sopstveni proizvodni kapacitet“, kaže šefica tima koji je sproveo istraživanje Aude Fluran. „Brazil, Turska ili Južna Koreja su zemlje koje su ciljano pratile određenu politiku kako bi unapredile kapacitete vojne industrije u sopstvenoj zemlji.“

Slabljenje američke vojne industrije

Zapadni proizvođači većih oružanih sistema, kao što su npr. rakete Tmahavk, beleže pad prodaje

No, iako se te zemlje nalaze među sto najvećih proizvođača oružja, sam spisak nije se značajno promenio. Dve trećine preduzeća nalazi se u SAD ili u drugim zemljama članicama NATO. One čine, navodi se u izveštaju SIPRI, 84,2 odsto svetske vojne industrije.

Stokholmski institut je u svome izveštaju naveo da je u 2013. zabeležen pad prometa od 4,5 procenata za 38 američkih firmi koje se nalaze među sto najvećih proizvođača oružja u svetu. „To su najčešće proizvođači većih oružanih sistema i vrsta oružja poput ratnih brodova, vojnih vozila, raketnih sistema ili aviona, a tu su i proizvođači delova za te sisteme“, kaže Fluran. Usto dolaze, dodaje ona, i firme koje pružaju logistički servis, poput održavanja uređaja ili usluga kao što su obuke za korišćenje oružja ili neke tehničke usluge. Glavni razlozi za pad prodaje, prema navodima iz izveštaja, jeste pre svega povlačenja američke vojske iz Iraka i Avganistana, kao i smanjena u budžetima.

I kod američkih NATO-partnera još se oseća ekonomska kriza. Pored nekih izuzetaka, pre svih Francuske, i u Zapadnoj Evropi je opala prodaja u vojnoj industriji ili je u najboljem slučaju ostala ista.

Vojna industrija Rusije u zamahu

S druge strane, ruska vojna industrija može da se pohvali brojnim narudžbama. U izveštaju SIPRI se tako navodi da je promet ruskih preduzeća, koja se nalaze među top-100 proizvođača oružja, porastao za 20 odsto. Prošle godine ruska firma „Tactical Missiles Corporation“ zabeležila je povećanje prodaje od 118 odsto u poređenju sa 2012, navodi se u izveštaju. „Porast prodaje ruskih preduzeća se prije svega može obrazložiti porastom izdataka tamošnje vlade“, objašnjava Aude Fluran.

Rusija investira u modernizaciju vojske

Vlada u Moskvi već godinama ciljano ulaže u modernizaciju i naoružavanje vojske, pre svega tako što se oslanja na domaću vojnu industriju. „Da li to mogu i da finansiraju, zavisi pre svega od cene nafte“, objašnjava direktor hamburškog Instituta za mirovna istraživanja i bezbednosnu politiku Mihael Brzoska. On ujedno ukazuje i na tešku situaciju u kojoj se ruska privreda trenutno nalazi.

Taj stručnjak za bezbednost iz Hamburga smatra, međutim, da sankcije protiv Rusije nisu kočnica za naoružavanja. „Veće probleme ruska vojna industrija ima zbog krize u Ukrajini“, naglašava Brzoska, navodeći da očekuje moguće probleme u isporuci za one firme koje zavise od robe iz Ukrajine. „S Donjeckom su nastavljene isporuke, ali trenutno nije jasno kako će stvari dalje teći sa industrijom u blizini Harkova.“

Kina kao velika nepoznanica

Interesantno je da se jedan od globalnih igrača nikako ne pojavljuje na SIPRI-jevom spisku sto najvećih proizvođača oružja u svetu – a to je Kina. Razlog za to nije što Narodna republika nema firme koje bi mogle da zauzmu značajnu ulogu na tom spisku, već taj što ne postoje pouzdane informacije o kineskoj vojnoj proizvodnji. Kineske firme najčešće su tako formirane da mogu da proizvode, kako za civilno, tako i za vojno tržište, objašnjava Aude Fluran iz Instituta SIPRI. Pritom je potpuno netransparentno koji deo je civilni, a koji vojni.

Mihael Brzoska sa hamburškog Instituta za mirovna istraživanja procenjuje da Kina u danas izdvaja između 50 i 60 milijardi evra za vojne potrebe. „Kina je po obimu proizvodnje verovatno drugi po veličini proizvođač oružja“, uveren je Brzoska.

Vojna industrija = politička industrija  (dw-de)