•  

ISTORIJSKA tri poljupca koja su papa Franja i ruski patrijarh Kiril u petak razmenili na aerodromu u Havani znak su nove ere odnosa Rimokatoličke i Pravoslavne crkve. Njihov apel da se zaustavi stradanje hrišćana u ratnim žarištima, bez obzira na sve dogmatske i političke razlike, pokazatelj su budućih napora u zbližavanju vernika ovih konfesija.

Sastanak dvojice najuticajnijih hrišćanskih duhovnih lidera na Kubi ovako se komentariše u javnosti Zapada i Istoka, ali uz napomenu da je napravljen tek prvi korak na izuzetno dugom putu uvažavanja i istorijskog pomirenja. Od prvog susreta pape i poglavara Moskovske patrijaršije u istoriji očekuje se da i među balkanske narode, Srbe i Hrvate pre svega, unose nadu u izgradnju boljih odnosa.

Tokom dvočasovnog razgovora u Havani u prvom planu nisu bile razlike, nego sličnosti. Dekleracija o verskom jedinstvu koju su potpisala dvojica crkvenih poglavara ima univerzalni značaj u zaštiti hrišćana u Siriji, Iraku i Ukrajini. U osudi i apelu da se spreči ubijanje i progon hrišćana namerno nije precizirano da je reč o pravoslavcima, katolicima, protestantima…

– Proveli smo dva sata u bratskoj diskusiji s punom svešću oodgovornosti za svoje crkve, vernike, budućnost hrišćanstva i ljudske civilizacije – preneo je Sputnjik reči patrijarha Kirila po završetku sastanka sa papom. – Bio je to veoma sadržajan razgovor koji nam je dao mogućnost da shvatimo i razumemo stavove onog drugog. Rezultati razgovora daju mi mogućnost da kažem da dve crkve mogu zajedno da štite hrišćane, da rade na miru i poštovanju ljudskog života.

Ni papa Franja nije krio radost zbog susreta sa „dragim bratom Kirilom“, potencirajući da Rusiju, uz Kinu, nosi u srcu. Poglavar Rimokatoličke crkve nekoliko puta je naglašavao da bi poseta Moskvi bila kruna njegovog pontifikata. Da bi do toga došlo neophodno je da se nađe obostrano prihvatljivo rešenje za delovanje crkava u Ukrajini, u kojoj se sukobljava delovanje dve religije.

Strani, ali i domaći analitičari upozoravaju da susret poglavara na Kubi ne treba tumačiti kao znak skorog ujedinjavanja hrišćanskih crkava, pa čak ni usvajanja zajedničkog kalendara. Dogmatske, bogoslovske i kulturološke razlike između Istoka i Zapada toliko su duboke da će za pomake biti potrebne decenije. To se, pre svega, odnosi na ključne razlike – papski primat i dogme o njegovoj nepogrešivosti, drugačije ispovedanja Simvola vere i pričešćivanja, pitanja celibata sveštenika…

ZAOKRET U MEĐUVERSKOM DIJALOGURAZGOVOR pape Franje i patrijarha Kirila može da se tumači i kao prekretnica u ekumenističkom dijalogu. Vatikanu je do sada glavni sagovornik u međuverskom dijalogu bio vaseljenski patrijarh. – Sastanak u Havani doneće velike promene. Vaseljenski patrijarh, sem svoje kanonske prednosti u odnosu na ostale pravoslavne poglavare, nema vernike i njegova je moć ograničena, dok je ruski patrijarh verski poglavar dve trećine pravoslavnih hrišćana. Razlika je ogromna i prirodno je što ruski patrijarh nosi mnogo veću težinu u tim razgovorima – rekao je za Sputnjik nekadašnji ambasador u Vatikanu Vladeta Janković.

Na istorijsko približavanje pape Franje i patrijarha Kirila iz Srbije se gleda u kontekstu regionalnih pravoslavno-katoličkih odnosa. I dok Srpska patrijaršija zvanično pozdravlja direktan kontakt čelnika dve najveće hrišćanske crkve, nije ni malo tvrdokornih vernika koji u „kubanskim poljupcima“ vide još jedan dokaz da pravoslavlje gubi bitku sa Vatikanom. Susret u Havani u pojedinim crkvenim krugovima tumači se i kao konačna potvrda da je na vidiku i skori susret pape i patrijarha Irineja.

Mnoge okolnosti idu naruku ovom scenariju. Zaustavljanjem procesa kanonizacije kontroverznog hrvatskog kardinala Alojzija Stepinca, osnivanjem zajedničke komisije za razvetljavanje njegove uloge u NDH, kao i principijelnim nepriznavanjem nezavisnosti Kosova papa Franja je osvojio simpatije vrha SPC i zvaničnog Beograda i time praktično rezervisao kartu za Srbiju.

Na papinom stolu u Vatikanu već je nekoliko zvaničnih poziva da poseti Beograd, od čega je poslednji stigao od predsednika Tomislava Nikolića. Poznavaoci prilika u Rimu kažu da povod za susret sa srpskim državnim i crkvenim vrhom može da bude prvi rezultat zajedničke komisije koja će se baviti Stepincem, što se očekuje već krajem ove godine.

U kom pravcu će se kretati odnosi SPC i Svete stolice biće jasnije pošto se završi veliki Svepravoslavni sabor na Kritu, zakazan za jun ove godine. Skup koji će okupiti sve poglavare i episkopske delegacije pravoslavnih crkava biće i prilika za analizu prilika u hrišćanstvu. Srpska crkva imaće priliku da oslušne tonove Moskve i Carigrada i da prema tome razmotri buduće poteze u odnosima sa rimokatolicima. (Novosti)