UNHCR: Stanje na srpsko-mađarskojgranici je na ivici izdržljivosti

Evropska unija nastaviće da finansijski podržava Srbiju u rešavanju problema migrantske krize, navedeno je u saopštenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, nakon sastanka ministra Aleksandra Vulina sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Majklom Davenportom. Tema razgovora bila je trenutna situacija u vezi sa migrantskom krizom, unapređenjem položaja migranata u prihvatnim centrima i stanjem na srpskim graničnim prelazima, tokom koga je Davenport pohvalio odnos Vlade Srbije prema migrantima.

Istaknut je značaj zajedničke saradnje i rada na terenu sa organizacijama civilnog društva, prenosi Fonet, i dogovoreno da će se nastaviti redovna i dobra komunikacija Srbije i EU, kao i bilateralna saradnja sa zemljama regiona. Vulin je zahvalio na dosadašnjoj finansijskoj podršci i istakao da je potrebno naći zajedničko rešenje kako bi se osigurala stabilnost regiona i EU, kaže se u saopštenju.

Zbog situacije sa azilantima koja nastaje na granici između Srbije i Mađarske, Visoki komesarijat za izbeglice UN (UNHCR) izrazio je zabrinutost, a posebno zbog novog mađarskog restriktivnog zakona i sve brojnijih prijava nasilja i pogoršanja situacije na granici sa Srbijom.

„Duboko smo zabrinuti povodom daljih restrikcija koje je uvela Mađarska, a koje dovode do proterivanja osoba koje traže azil i izveštaja o upotrebi nasilja i lošem postupanju. Ove restrikcije nisu u skladu sa pravom EU i međunarodnim pravom, a izveštaje o lošem postupanju je potrebno ispitati. Broj izbeglica i migranata koji se nalaze na granici Srbije i Mađarske prešao je 1.400, uključujući one koji čekaju na ulazak u tranzitne zone i one koji se nalaze na Punktu za pomoć izbeglicama u Subotici. Većinom su to žene i deca čiji je položaj posebno otežan sve gorom humanitarnom situacijom”, ističe se u saopštenju iz Ženeve.

Novim zakonom proširene su granične kontrole na zonu od osam kilometara unutar mađarske teritorije, a policiji je dozvoljeno da ljude presreće na tom prostoru i šalje ih na drugu stranu ograde, često na udaljena mesta bez odgovarajućih usluga, dodaje UNHCR, i napominje da se tražioci azila upućuju u jednu od tranzitnih zona duž granice da tamo podnesu zahtev za azil. Trenutno su u funkciji samo dve tranzitne zone na granici Srbije i Mađarske dugoj 175 kilometara: kod mesta Reske i Tompa u proseku se samo po 15 osoba dnevno pušta u svaku od tih tranzitnih zona.

Visoki komesarijat navodi da su ukupno 664 osobe vraćene preko ograde od kada je novi zakon stupio na snagu. Uz to, mađarska vlada je znatno pojačala mere bezbednosti na granici raspoređivanjem 10.000 pripadnika vojske i policije, uključujući i nadzor dronovima i helikopterima. UNHCR nastavlja da prima izveštaje o lošem postupanju i nasilju kome su izložene osobe koje bivaju uhvaćene unutar tranzitnih zona ili su u objektima za pritvor.

U izveštajima se navode i slučajevi ujeda policijskih pasa puštenih sa povoca, upotreba biber-spreja i prebijanje. UNHCR je zahtevao od vlasti Mađarske da sprovede istragu o ovim izveštajima i podseća na slučaj s početka juna, kada se mladi Sirijac udavio u Tisi nakon što je navodno bio nasilno vraćen u reku.

Uslovi u kojima borave oni koji uđu u tranzitne zone izuzetno su loši, poručuju iz Ženeve. Pojedinci i porodice borave pod vedrim nebom ili u šatorima postavljenim na blatnjavim poljima duž ograde. Zdravstveni i sanitarni uslovi su veoma problematični, a higijenski uslovi daleko od prihvatljivih, navodi UNHCR i podseća da među ljudima koji čekaju ima beba, dece bez roditeljske pratnje, trudnica, invalida i osoba sa drugim specifičnim potrebama.

„Nekoliko stotina ih je smešteno u objektu kod Subotice koji je obezbedila Vlada Srbije, čiji je kapacitet na granici izdržljivosti.  U ovakvoj situaciji postoji mogućnost da ljudi nastave da koriste usluge bezobzirnih krijumčara, koji ih izlažu dodatnim rizicima“, ističu u Visokom komesarijatu.