Devojčica u poodmaklom stadijumu trudnoće, ne starija od 12 godina, spušta pogled ka rukama dok je predsednik gradskog veća pita za njen poslednji lekarski pregled.

To je ona vrsta pitanja koje bi inače trebalo da joj postavlja član porodice, ali ovo nije normalna trudnoća.

Devojčica živi sama u maloj kući u četvrti Kitgum i očekuje se da će se poroditi svaki čas.

Posao sa uzgojem kasave njenih roditelja je propao, tako da su se oni vratili u rodno selo da pronađu novac za porodicu.

„Ona je ostavljena ovde zato što je malo bliže školi“, kaže predsednik gradskog veća Obita Dejvid Livingston.

„Ali nezgodno je to što je susedna prostorija u kući mesto na kom ljudi piju. Samo ta činjenica izložila ju je velikim problemima.“

Niko ne zna ko je otac deteta niti šta se desilo.

• „Očevi prijatelji“ je silovali za novac
• „Devojčice, a ne majke“ – zemlja u kojoj svaki dan šestoro dece ima abortus
• Škotski pedofil osuđen na dugogodišnji zatvor: Plaćao da gleda seksualna zlostavljanja dece

Otkriven je šokantan porast slučajeva seksualnog zlostavljanja među devojčicama u severnoj Ugandi nakon objavljivanja izveštaja da je posle pandemije došlo do četvorostrukog skoka broja trudnica među devojčicama starosti između 10 i 14 godina.

BBC Afričko oko bavilo se time zašto se počinioci izvlače nekažnjeno.

‘Tri slučaja nedeljno’

BBC Afričko oko dobilo je dozvolu da snimi ovu devojčicu, koju nećemo imenovati, samo zato što Livingston želi da ukaže na seksualno nasilje koje se vrši u zajednici.

„Svake nedelje imamo tri slučaja obeščašćivanja. Ponekad kad uhvatimo počinioca, moramo da ga vežemo kanapom i odvedemo u policiju.

„Ali oni se onda ne trude da isteraju slučaj do kraja.“

Njemu je već preko glave tog stepena nekažnjivosti.

„Nema nikoga ko može stvarno da pruži podršku osobi koja je silovana.

„Ja na takvu pravdu gledam kao na slabu pravdu“, kaže predsednik gradskog veća.

Obeščašćivanje znači protivzakoniti seksualni odnos sa devojčicom mlađom od 18 godina.

Prema Ugandskom informativnom sistemu zdravstvenog menadžmenta, broj trudnoća među devojčicama starosti između 10 i 14 godina skočio je za 366 odsto tokom prve zabrane kretanja u zemlji zbog kovida (mart-jun 2020).

U regionalnoj opštoj bolnici u Guluu skoro su četvrtina svih trudnoća u poslednjoj fiskalnoj godini bile devojčice mlađe od 18 godina, što je starosna granica za pristanak na seksualni odnos u Ugandi.

 

Doktorka Baifo Arvinjo, šefica akušersko-ginekološkog odeljenja, kaže: „Kad razgovaram sa majkama tinejdžerskog uzrasta, saznajem da su sve bile obeščašćene. One su tinejdžerke, one ne bi smele da su trudne.“

„Videćete da su najveći procenat onih koji umru od komplikacija pri porođaju veoma mlade majke. Što je majka mlađa, to je veća komplikacija.“

‘Seksualno zlostavljanje je bila ratna strategija’

Smatra se da je visoki stepen seksualnog nasilja zaostavština dvodecenijskog rata u severnoj Ugandi, ozloglašenom po brutalnosti.

Rat je pokrenuo Džozef Konj, šef Božje vojske otpora (LRA), pobunjeničke grupe koja je želela da sruši vladu.

Njegovi borci su bili poznati po nečovečnom postupanju prema otetima: sakaćenju, odsecanju usana i udova, i primoravanje ljudi na poslušnost kroz strah.

Procenjuje se da je oteto oko 40.000 dece, koja su prisiljavana da postaju vojnici ili seksualne robinje, a u kampovima za interno raseljene živelo je 1,7 miliona ljudi.

Pobunjenici su napustili Ugandu 2008. godine, ali posledice njihovih zverstava prisutne su i dan-danas, prema aktivistkinji za rodna prava Pameli Angveč, direktorki Ekonomskog razvoja i globalizacije žena u Guluu, nevladine organizacije iz naroda.

„Život u toksičnom okruženju minskog polja imalo je dugoročno posledice po zajednicu.

„Ljudi su naviknuti da viđaju mrtva tela, ljudi su naviknuti da viđaju smrt. LRA je koristila seksualno zlostavljanje kao vojnu strategiju.“

„Zato kažem da se rat vodio u telima žena i da su žene postale bojišta.“

• Kako u Srbiji prijaviti zlostavljanje dece
• Nestanak dece: Šta se u Srbiji dešava kad roditelj prijavi slučaj
• Šta raditi ako dete pretrpi seksualno zlostavljanje

Vrlo malo ljudi je dočekalo pravdu za gnusne zločine počinjene tokom rata.

Komandantu LRA Dominiku Ongvenu suđeno je na Međunarodnom krivičnom sudu (MKS) i u februaru 2021. godine on je proglašen krivim po 61 tački optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Konja takođe traži MKS, ali je njegovo prebivalište i dalje nepoznato.

 

Prema advokatkinji Junis Lakaraber Latim, koja radi za nevladinu organizaciju Karitas, to nasleđe odsustva odgovornosti cveta u severnoj Ugandi do današnjeg dana.

„Dok sam odrastala u Guluu, viđala sam jako mnogo obeščašćene dece, a većina roditelja nije imala resurse da se izbori za pravdu koju su njihova deca zaslužila.“

‘Moje dete živi u bolovima’

Latim je odvela Afričko oko do porodice trogodišnje devojčice koju je silovao rođak.

Majka je to otkrila tek kad je primetila da dete hoda drugačije.

Kad je policija došla da uhapsi njenog rođaka, ona kaže da su od nje tražili novac da bi ga „prevezli“.

„Potom se od mene očekivalo da hranim zatvorenika“, kaže Latim.

„Bukvalno morate da platite da biste dobili pravdu. Morate da platite novac za gorivo da bi osumnjičeni bio uhapšen.“

„Vi morate da ga hranite dok je još u policijskoj stanici.“

Osumnjičeni je zadržan šest meseci, ali zbog toga što neke pravne procedure nisu bile poštovane, pušten je na slobodu uz kauciju.

Majka prosto nije imala sredstava da istera slučaj do kraja.

Policijski i medicinski izveštaji potvrđuju da je trogodišnjakinja bila zaražena seksualno prenosivom bolešću.

„Moje dete je još uvek u bolovima, čak i sada. Infekcija se nikad nije zalečila“, kaže njena majka.

„On mora da služi zatvorsku kaznu. Nisam želela da se sve ovako završi.“

Latim kaže da nije neuobičajeno da pravosudni sistem izneveri žrtve, navevši da su imali veliki broj slučajeva koji su se naprosto raspali.

„Ima mnogo korupcije. Ljudi se ovde ne plaše da čine zločine, zato što kažu, ako imaš novca, izvući ćeš se. To se dešava.“

Načula Damali, regionalna policijska komandirka u Asvi, priznaje da postoje problemi sa tim kako se vode neki slučajevi, ali negira da je korupcija rasprostranjena.

„Mi ne smemo da tražimo od žrtve da plaća naše usluge. Ali ponekad moram da priznam da umemo da ostanemo bez goriva, da.“

„Što se korupcije tiče, vlada opšte uverenje da su policajci korumpirani, ali nisu svi, baš kao ni u bilo kojoj drugoj ustanovi. Imamo dobre i imamo loše policajce.“

Državna ministarka za severnu Ugandu Grejs Fridom Kvijucvini takođe priznaje da postoje problemi.

„Ne mogu da negiram da postoji korupcija. Korupcija je prisutna. Ima je na svim nivoima, čak i na ministarskom“, kaže ona.

„Imamo zakone o obeščašćivanju, imamo zakone o incestu, ali ljudi nekako uspevaju da zaobiđu zakon, podmite policiju i policija onda kaže: ‘U redu, idite i rešite to kod kuće.’ Ima slučajeva krivičnog gonjenja, ali njihov broj nije prevelik.“

Niko od osumnjičenih u slučajevima kojima se bavilo BBC Afričko oko nisu bili krivično gonjeni.

---

Pogledajte i ovu priču:

---

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk